Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne važnosti, te ga obeležava i ove godine.

Narod Azerbejdžana je mnogo propatio, kako u dalekoj, tako i u nedavnoj prošlosti u borbi za sticanje i očuvanje nezavisnosti svoje države. Razlozi su dobro poznati – Azerbejdžan je jedna od najbogatijih zemalja na južnom Kavkazu i od strateškog je značaja u ovom regionu.

Azerbejdžan je tokom svoje istorije bio pod vlašću velikih imperija, koje su se smenjivale, a u XIX veku, teritorija današnjeg Azerbejdžana bila je u sklopu Ruskog carstva. Težnja azerbejdžanskog naroda ka nezavisnosti ostvarena je 1918. godine, kada je osnovana Demokratska Republika Azerbejdžan, tako postavši prva demokratska i sekularna država u islamskom svetu. To nije odgovaralo mnogim zemljama u regionu i šire, tako da je nezavisnost Azerbejdžana  trajala manje od dve godine.

Već  1920. godine odlukama uticajnih ljudi koji su se vodili sopstvenim interesima i ciljevima umesto slobodnom voljom azerbejdžanskog naroda, Azerbejdžan je bio uključen u novu svetsku velesilu, ovog puta kao deo SSSR-a. Nakon 71 godine u SSSR-u, Azerbejdžan je 1991. godine ponovo stekao svoju nezavisnost, ali se ubrzo suočio sa pretnjom po teritorijalni integritet. U pokrajini Nagorno-Karabah izbio je rat, a jermenska većina je jednostrano proglasila otcepljenje od Azerbejdžana, koje nije priznato na međunarodnom nivou.

Međutim, ono najtragičnije u sukobu u Nagorno-Karabahu, koji je deo teritorije Azerbejdžana, i uopšte, u međunarodnim okvirima, istoriji ratova i vojnih akcija, jeste masovni  genocid koji su počinile oružane snage Jermenije, usmeren, uglavnom, protiv dece, žena i starijih osoba. Ovaj pogrom se dogodio 25. i 26. februara 1992. godine u azerbejdžanskom gradu Hodžali, koji se nalazi u regionu Nagorno-Karabah. Zbog toga narod Azerbejdžana obeležava 26. februar kao Dan genocida i nacionalne žalosti, jer je to jedan od najsurovijih zločina počinjenih nad azerbejdžanskim narodom.
Izvršenjem genocida u Hodžaliju, jermenske oružane snage želele su da uteraju strah u kosti azerbejdžanskom stanovništvu  Nagorno-Karabaha, u cilju ubrzanja etničkog čišćenja Azerbejdžanaca u regionu i  započinjanja osvajačkog rata i potpune invazije na Azerbejdžan. Nije slučajnost što je nakon strahota u Hodžaliju okupacija azerbejdžanske teritorije poprimila veće razmere – od maja 1992. do oktobra 1993. godine, osam regiona je okupirano, od kojih se sedam nalazi van Nagorno-Karabaha. Kao rezultat svega toga, 20% teritorije Azerbejdžana i dan-danas se nalazi pod okupacijom Jermenije.

Pre početka sukoba u Nagorno-Karabahu, trećinu stanovništva pokrajine (oko 160 000 ljudi) činili su Azerbejdžanci. Hodžali je bio drugo najveće (posle Šušija) azerbejdžansko gradsko naselje u Nagorno-Karabahu. U jesen 1991. godine, u gradu je bilo 7 hiljada ljudi. Jermenski separatisti su 2. septembra 1991. proglasili stvaranje takozvane ,,Republike Nagorno-Karabah”, nakon čega su usledili još žešći napadi jermenskih snaga na azerbejdžanska naselja u regionu.
Stravičnost zločina ogleda se i u činjenici da je među masovnim žrtvama bilo 613 ljudi, među kojima je bilo 63 dece, 106 žena, 70 starijih osoba.
8 porodica je potpuno istrebljeno, 1275 ljudi postal su taoci, dok je 150 ljudi nestalo bez traga, njihova sudbina je još uvek nepoznata. Tela ubijene dece, starih i žena su unakažena, a tek dva dana nakon tragedije je bilo moguće probiti se do mesta zločina. Ovaj genocide počinjen je, ne samo protiv nevinih stanovnika grada Hodžali, već i protiv čovečnosti, civilizacije i međunarodne zajednice uopšte. Osim toga, imao je za cilj da demonstrira snagu pojedinih zemalja koje podržavaju Jermeniju u sukobu u Nagorno-Karabahu protiv Azerbejdžana, koji je neposredno pre toga povratio svoju nezavisnost.

Foto: Trend News Agency

Tweet

Tagovi dan zalosti azerbejdzan hodzali zrtve jermeni

Povezane teme

Kako započeti dan u 5 koraka... Pet stvari koje najuspešniji ljudi rade čim se probude i koje posle par meseci postanu rutina. “DORUČKUJ ŽABU!” – Čuvena izreka Mark...

Kako se "uči" ljubav prema sebi... Prihvatiti i zavoleti sebe je najvažnija stvar koju treba da učinimo u životu jer svi odnosi u našem životu kreću od toga koliko volimo sebe. U sredi&...

Poezija: PLOVIDBA - Slobodan Rakitić... Galija naša gde će stati, sred kakva tajna pristaništa, zar ne očekuje nas nigde ništa iza tog mora što se zlati? Nad nama pusto&...

Svetski dan poezije obeležen u Istanbulu u znaku multikulturalnosti i prijateljstva... Poezija živi i tiho i nenametljivo zauzima svoje mesto u svetu, iako joj on nije naročito naklonjen. Ipak, budući da joj i formalno pripada jedan dan u život...

Ako jednog dana pesma umre, više neće biti ljudi već samo robota... Jolanda Roberta Positano je ličnost posebnog kova, intelektualno radoznala, komunikativna, a nadasve humana i darovita. Po obrazovanju advokat a po vokaciji ...