18. September 2020

Azerbejdžan se priseća masovnih civilnih žrtava u gradu Hodžali

Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne važnosti, te ga obeležava i ove godine.


Narod Azerbejdžana je mnogo propatio, kako u dalekoj, tako i u nedavnoj prošlosti u borbi za sticanje i očuvanje nezavisnosti svoje države. Razlozi su dobro poznati – Azerbejdžan je jedna od najbogatijih zemalja na južnom Kavkazu i od strateškog je značaja u ovom regionu.


Azerbejdžan je tokom svoje istorije bio pod vlašću velikih imperija, koje su se smenjivale, a u XIX veku, teritorija današnjeg Azerbejdžana bila je u sklopu Ruskog carstva. Težnja azerbejdžanskog naroda ka nezavisnosti ostvarena je 1918. godine, kada je osnovana Demokratska Republika Azerbejdžan, tako postavši prva demokratska i sekularna država u islamskom svetu. To nije odgovaralo mnogim zemljama u regionu i šire, tako da je nezavisnost Azerbejdžana  trajala manje od dve godine.


Već  1920. godine odlukama uticajnih ljudi koji su se vodili sopstvenim interesima i ciljevima umesto slobodnom voljom azerbejdžanskog naroda, Azerbejdžan je bio uključen u novu svetsku velesilu, ovog puta kao deo SSSR-a. Nakon 71 godine u SSSR-u, Azerbejdžan je 1991. godine ponovo stekao svoju nezavisnost, ali se ubrzo suočio sa pretnjom po teritorijalni integritet. U pokrajini Nagorno-Karabah izbio je rat, a jermenska većina je jednostrano proglasila otcepljenje od Azerbejdžana, koje nije priznato na međunarodnom nivou.

Međutim, ono najtragičnije u sukobu u Nagorno-Karabahu, koji je deo teritorije Azerbejdžana, i uopšte, u međunarodnim okvirima, istoriji ratova i vojnih akcija, jeste masovni  genocid koji su počinile oružane snage Jermenije, usmeren, uglavnom, protiv dece, žena i starijih osoba. Ovaj pogrom se dogodio 25. i 26. februara 1992. godine u azerbejdžanskom gradu Hodžali, koji se nalazi u regionu Nagorno-Karabah. Zbog toga narod Azerbejdžana obeležava 26. februar kao Dan genocida i nacionalne žalosti, jer je to jedan od najsurovijih zločina počinjenih nad azerbejdžanskim narodom.
Izvršenjem genocida u Hodžaliju, jermenske oružane snage želele su da uteraju strah u kosti azerbejdžanskom stanovništvu  Nagorno-Karabaha, u cilju ubrzanja etničkog čišćenja Azerbejdžanaca u regionu i  započinjanja osvajačkog rata i potpune invazije na Azerbejdžan. Nije slučajnost što je nakon strahota u Hodžaliju okupacija azerbejdžanske teritorije poprimila veće razmere – od maja 1992. do oktobra 1993. godine, osam regiona je okupirano, od kojih se sedam nalazi van Nagorno-Karabaha. Kao rezultat svega toga, 20% teritorije Azerbejdžana i dan-danas se nalazi pod okupacijom Jermenije.


Pre početka sukoba u Nagorno-Karabahu, trećinu stanovništva pokrajine (oko 160 000 ljudi) činili su Azerbejdžanci. Hodžali je bio drugo najveće (posle Šušija) azerbejdžansko gradsko naselje u Nagorno-Karabahu. U jesen 1991. godine, u gradu je bilo 7 hiljada ljudi. Jermenski separatisti su 2. septembra 1991. proglasili stvaranje takozvane ,,Republike Nagorno-Karabah”, nakon čega su usledili još žešći napadi jermenskih snaga na azerbejdžanska naselja u regionu.
Stravičnost zločina ogleda se i u činjenici da je među masovnim žrtvama bilo 613 ljudi, među kojima je bilo 63 dece, 106 žena, 70 starijih osoba.
8 porodica je potpuno istrebljeno, 1275 ljudi postal su taoci, dok je 150 ljudi nestalo bez traga, njihova sudbina je još uvek nepoznata. Tela ubijene dece, starih i žena su unakažena, a tek dva dana nakon tragedije je bilo moguće probiti se do mesta zločina. Ovaj genocide počinjen je, ne samo protiv nevinih stanovnika grada Hodžali, već i protiv čovečnosti, civilizacije i međunarodne zajednice uopšte. Osim toga, imao je za cilj da demonstrira snagu pojedinih zemalja koje podržavaju Jermeniju u sukobu u Nagorno-Karabahu protiv Azerbejdžana, koji je neposredno pre toga povratio svoju nezavisnost.

 

 

Foto: Trend News Agency

Povezane teme

Hejdar Alijev, simbol progresa Azerbejdžana... Posvećeno 97. godišnjici rođenja lidera azerbejdžanskog naroda Hejdara Alijeva Rukovodstvo Azerbejdžana tokom poslednjih 30 godina 20. veka i početkom...

Jedan od najvažnijih poslova je očuvanje kulturnog i etničkog blaga... Otvaranjem izložbe "Pismo i tradicija" i dodelom nagrade za životno delo profesoru Nikoli Pavkoviću, Etnografski muzej danas je obeležio 115. godišnjicu ...

Tridesetogodišnjica „crnog januara“... Neminovni pratioci separatizma oduvek su bile ljudske patnje i oskudica, a tu pojavu obeležavali su i tragični događaji, koji bi ostavljali neizbrisive tragove ...

Azerbejdžanci žale za žrtvama tragedije u Hodžaliju... Ratovi donose mnoga stradanja i tragedije narodima, običnim ljudima, koji su nasilno uvučeni u njih. Isto se dogodilo i sa Azerbejdžancima kada je izbio jermens...

Jermenske oružane snage napale civile u Azerbejdžanu... Četrnaestog jula 2020. godine, usled artiljerijske paljbe koju su jermenske oružane snage otvorile u pravcu oblasti Tovuz u Azerbejdžanu, ubijen je stanovnik se...

jul 29 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.
decembar 14 2017

Ispovedanje kolektivne tragike

Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je…
novembar 09 2016

Neuroza

Za razliku od organskih oboljenja, uslovljenih poremećajem jednog ili više organa, neuroze spadaju u takozvana…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo4.jpg

Aplikacija "Krug zdravlja" pomoć mladima sa psihičkim problemima

Zbog specifičnog načina života i izloženosti stresu, u svetu i kod nas, sve više mladih ima problema sa mentalnim zdravljem. Rano prepoznavanje bolesti ključno je za izlečenje.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević