28. February 2020

Azerbejdžan Azerbejdžan

Tridesetogodišnjica „crnog januara“

Neminovni pratioci separatizma oduvek su bile ljudske patnje i oskudica, a tu pojavu obeležavali su i tragični događaji, koji bi ostavljali neizbrisive tragove u istoriji čitavih naroda.

Tako ni žarišta separatizma koja su izbila krajem osamdesetih godina dvadesetog veka na teritoriji pojedinih republika Sovjetskog Saveza nisu bila izuzetak. Ovog meseca navršava se 30 godina od tragičnih januarskih događaja koji su postali prekretnica u istoriji Azerbejdžana.
Tog meseca Republika Azerbejdžan obeležava tridesetogodišnjicu januarske tragedije koja je predstavljala prekretnicu u istoriji Azerbejdžana.


Tog dana, u Baku i druge delove Azerbejdžana umarširale su trupe Sovjetskog Saveza. Tokom kaznenih akcija sovjetske vojske, 20. januara 1990. ubijena je 131 osoba, ranjeno je 744, a nezakonito je uhapšeno 841 lice. Vojska je sravnila sa zemljom i zapalila 200 kuća i stanova, 80 automobila, među kojima su bila i vozila hitne pomoći, uništavana je državna i lična imovina.

Azerbejdžan


Akcija je izvedena uz kršenje Ustava Sovjetskog Saveza i bez saglasnosti Predsedništva Vrhovnog Saveta, tada još uvek sovjetskog Azerbejdžana.
Ta vojna akcija, koja je suštinski predstavljala vojni udar protiv civilnog nenaoružanog stanovništva, išla je na ruku jermenskim separatistima.
Među ubijenima u Bakuu i drugim gradovima Azerbejdžana nisu bili samo Azerbejdžanci, već i Rusi, Tatari, Jevreji. Zato i nije slučajno što su muslimanski, hrišćanski i jevrejski verski poglavari zajedno obavljali molitve tokom obreda sahranjivanja poginulih.


Cilj ove akcije bio je da se, pre svega, uguši protest civilnog stanovništva protiv pokušaja kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana. Suština je u tome da je još od 1987. godine, uz podršku rukovodstva Sovjetskog Saveza, sprovođena politika otcepljenja pokrajine Nagorno-Karabah  i njeno priključenje sovjetskoj republici Jermeniji. Istovremeno su jermenske vojne formacije, koje su delovale u pokrajini Nagorno-Karabah, uz prećutnu saglasnost centralnih organa vlasti, napadale nezaštićeno azerbejdžansko civilno stanovništvo, sa ciljem da ga proteraju iz pokrajine. Takva politika, naravno, nije mogla da ne izazove protest širokih slojeva azerbejdžanskog stanovništva. Zato je narod izašao na proteste protiv politike rukovodstva Sovjetskog Saveza.

 

Azerbejdžan


Van granica Azerbejdžana ovi događaji tumačeni su dvosmisleno. Na primer, zvanični predstavnici Velike Britanije davali su izjave u kojima se situacija u Azerbejdžanu ocenjivala kao unutrašnja stvar Sovjetskog Saveza.
Postojale su i grupe koje su, interesujući se za januarske događaje, potpadale pod uticaj snažne propagande jermenskih separatista, koji su se pozivali na pravo naroda na samoopredeljenje. Iako je bilo jasno da pravo naroda na samoopredeljenje, kako je navedeno unutar Helsinškog završnog akta OEBS iz 1975. godine, može biti realizovano samo u okviru teritorijalnog integriteta država. Narednog dana, nakon krvave tragedije 20. januara 1990. u Bakuu, tadašnji azerbejdžanski lider i kasnije, prvi predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji je 1987. godine izopšten iz rukovodstva Sovjetskog Saveza zbog diskriminacije prema njemu i koji je potpao pod nemilost, dao je izjavu u predstavništvu Azerbejdžana u Moskvi. Alijev je zatražio da se kazne organizatori i počinioci zločina, a nakon dolaska na vlast u Azerbejdžanu, na njegovu inicijativu je Skupština Azerbejdžana ocenila po prvi put te događaje od 20. januara.


U Azerbejdžanu zbog svega toga postoji snažna emotivna reakcija na te događaje i svake godine 20. januara stanovnici čitave zemlje odlaze u Aleju velikana, koja se nalazi u jednom od najlepših delova Bakua, da odaju počast sećanju na pale žrtve.

 

Azerbejdžan

 

Demonstracije naroda, uoči januarskih dešavanja, bile su toliko snažne da su prerasle u istinski narodni pokret. Nakon tragedije dvadesetog januara, Azerbejdžanci su izgubili nadu da će centralna vlast u Sovjetskom Savezu sprečiti agresivni separatizam i rasparčavanje Azerbejdžana. Narodni pokret poprimio je nacionalno-oslobodilački karakter. Azerbejdžanci su shvatili da je došlo vreme da sami kroje svoju sudbinu i da grade državnu nezavisnost. Osvrćući se unazad, nevoljno se postavlja pitanje: da li je međunarodna zajednica na pravi način usvojila lekcije iz procesa od pre trideset godina, jer je činjenica da su nakon događaja u Azerbejdžanu izbila poprišta separatizma i u drugim regionima sveta?


Jasno je da je bez uspostavljanja pravde teško sprečiti slične događaje u budućnosti, i iz tog razloga, odgovorni za planiranje i realizaciju događaja od 20. januara moraju odgovarati pred licem zakona.

 

 

 

 

Povezane teme

Tragični januar u Azerbejdžanu... Dvadesetog januara, pre 27 godina, u Azerbejdžanu su se odigrali tragični događaji koji su postali prekretnica u istoriji ove, za Srbiju, prijateljske zemlje. ...

Ubici uprava nad grobovima žrtava?!... Vreme raspleta se bliži. Apsurd postaje stvarnost, vreme je prosvetljenja... Jedna po jedna, maska za maskom padaju u bunar kolektivnog otrežnjenja, usled lu...

Azerbejdžanci žale za žrtvama tragedije u Hodžaliju... Ratovi donose mnoga stradanja i tragedije narodima, običnim ljudima, koji su nasilno uvučeni u njih. Isto se dogodilo i sa Azerbejdžancima kada je izbio jermens...

Narodu je ponekad zabranjena istina - dobiće „istinitu“ kaznu... Pesnik Aleksandar Milošević, doktor medicinskih nauka, rođen je u Ohridu 1940. godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1960. godine. Se...

DESETA MEĐUNARODNA UMETNIČKA KOLONIJA KRČEDIN 2017.... Predsednik MATICE SRPSKE Dragan Stanić i slikar Milutin Dedić predvode više od 180 učesnika umetničke svetkovine u Krčedinu Ovogodišnje veliko ...

februar 25 2018

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali,…
avgust 16 2016

Narodu je ponekad zabranjena istina - dobiće „istinitu“ kaznu

Pesnik Aleksandar Milošević, doktor medicinskih nauka, rođen je u Ohridu 1940. godine. Diplomirao je na…
oktobar 01 2016

Kako da brzo izlečite bolne afte

Afte su beele ranice u ustima koje mogu biti vrlo neprijatne i bolne, posebno ako…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Kako nagle promene vremena utiču na obolele od astme?

Veliki broj osoba koje boluju od astme primećuju pogoršanje simptoma pri promeni vremenskih uslova.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević