30. March 2020

Azerbejdžan Azerbejdžan

Tridesetogodišnjica „crnog januara“

Neminovni pratioci separatizma oduvek su bile ljudske patnje i oskudica, a tu pojavu obeležavali su i tragični događaji, koji bi ostavljali neizbrisive tragove u istoriji čitavih naroda.

Tako ni žarišta separatizma koja su izbila krajem osamdesetih godina dvadesetog veka na teritoriji pojedinih republika Sovjetskog Saveza nisu bila izuzetak. Ovog meseca navršava se 30 godina od tragičnih januarskih događaja koji su postali prekretnica u istoriji Azerbejdžana.
Tog meseca Republika Azerbejdžan obeležava tridesetogodišnjicu januarske tragedije koja je predstavljala prekretnicu u istoriji Azerbejdžana.


Tog dana, u Baku i druge delove Azerbejdžana umarširale su trupe Sovjetskog Saveza. Tokom kaznenih akcija sovjetske vojske, 20. januara 1990. ubijena je 131 osoba, ranjeno je 744, a nezakonito je uhapšeno 841 lice. Vojska je sravnila sa zemljom i zapalila 200 kuća i stanova, 80 automobila, među kojima su bila i vozila hitne pomoći, uništavana je državna i lična imovina.

Azerbejdžan


Akcija je izvedena uz kršenje Ustava Sovjetskog Saveza i bez saglasnosti Predsedništva Vrhovnog Saveta, tada još uvek sovjetskog Azerbejdžana.
Ta vojna akcija, koja je suštinski predstavljala vojni udar protiv civilnog nenaoružanog stanovništva, išla je na ruku jermenskim separatistima.
Među ubijenima u Bakuu i drugim gradovima Azerbejdžana nisu bili samo Azerbejdžanci, već i Rusi, Tatari, Jevreji. Zato i nije slučajno što su muslimanski, hrišćanski i jevrejski verski poglavari zajedno obavljali molitve tokom obreda sahranjivanja poginulih.


Cilj ove akcije bio je da se, pre svega, uguši protest civilnog stanovništva protiv pokušaja kršenja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana. Suština je u tome da je još od 1987. godine, uz podršku rukovodstva Sovjetskog Saveza, sprovođena politika otcepljenja pokrajine Nagorno-Karabah  i njeno priključenje sovjetskoj republici Jermeniji. Istovremeno su jermenske vojne formacije, koje su delovale u pokrajini Nagorno-Karabah, uz prećutnu saglasnost centralnih organa vlasti, napadale nezaštićeno azerbejdžansko civilno stanovništvo, sa ciljem da ga proteraju iz pokrajine. Takva politika, naravno, nije mogla da ne izazove protest širokih slojeva azerbejdžanskog stanovništva. Zato je narod izašao na proteste protiv politike rukovodstva Sovjetskog Saveza.

 

Azerbejdžan


Van granica Azerbejdžana ovi događaji tumačeni su dvosmisleno. Na primer, zvanični predstavnici Velike Britanije davali su izjave u kojima se situacija u Azerbejdžanu ocenjivala kao unutrašnja stvar Sovjetskog Saveza.
Postojale su i grupe koje su, interesujući se za januarske događaje, potpadale pod uticaj snažne propagande jermenskih separatista, koji su se pozivali na pravo naroda na samoopredeljenje. Iako je bilo jasno da pravo naroda na samoopredeljenje, kako je navedeno unutar Helsinškog završnog akta OEBS iz 1975. godine, može biti realizovano samo u okviru teritorijalnog integriteta država. Narednog dana, nakon krvave tragedije 20. januara 1990. u Bakuu, tadašnji azerbejdžanski lider i kasnije, prvi predsednik Azerbejdžana, Hajdar Alijev, koji je 1987. godine izopšten iz rukovodstva Sovjetskog Saveza zbog diskriminacije prema njemu i koji je potpao pod nemilost, dao je izjavu u predstavništvu Azerbejdžana u Moskvi. Alijev je zatražio da se kazne organizatori i počinioci zločina, a nakon dolaska na vlast u Azerbejdžanu, na njegovu inicijativu je Skupština Azerbejdžana ocenila po prvi put te događaje od 20. januara.


U Azerbejdžanu zbog svega toga postoji snažna emotivna reakcija na te događaje i svake godine 20. januara stanovnici čitave zemlje odlaze u Aleju velikana, koja se nalazi u jednom od najlepših delova Bakua, da odaju počast sećanju na pale žrtve.

 

Azerbejdžan

 

Demonstracije naroda, uoči januarskih dešavanja, bile su toliko snažne da su prerasle u istinski narodni pokret. Nakon tragedije dvadesetog januara, Azerbejdžanci su izgubili nadu da će centralna vlast u Sovjetskom Savezu sprečiti agresivni separatizam i rasparčavanje Azerbejdžana. Narodni pokret poprimio je nacionalno-oslobodilački karakter. Azerbejdžanci su shvatili da je došlo vreme da sami kroje svoju sudbinu i da grade državnu nezavisnost. Osvrćući se unazad, nevoljno se postavlja pitanje: da li je međunarodna zajednica na pravi način usvojila lekcije iz procesa od pre trideset godina, jer je činjenica da su nakon događaja u Azerbejdžanu izbila poprišta separatizma i u drugim regionima sveta?


Jasno je da je bez uspostavljanja pravde teško sprečiti slične događaje u budućnosti, i iz tog razloga, odgovorni za planiranje i realizaciju događaja od 20. januara moraju odgovarati pred licem zakona.

 

 

 

 

Povezane teme

Narodu je ponekad zabranjena istina - dobiće „istinitu“ kaznu... Pesnik Aleksandar Milošević, doktor medicinskih nauka, rođen je u Ohridu 1940. godine. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1960. godine. Se...

Azerbejdžan - primer dinamičnog rasta prirodnog priraštaja... U Republici Azerbejdžan desio se značajan događaj–broj stanovnika dostigao je 10 miliona. 6. aprila 2019. godine, u 03:30, rođen je10-milioniti stanovn...

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik... Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture. Činjenica je da Srbija i ...

Turistička organizacija Beograda na Međunarodnom sajmu turizma u Solunu... Turistička organizacija Beograda (TOB) nastupa na Međunarodnom sajmu turizma "Filoksenija" u Solunu, gde će predstaviti aktuelnu turističku ponudu naše p...

Populaciona politika - neka sve maske padnu... Hajde da se ponovo oglasim i dam svoj skromni doprinos novoj LGBT paradi, jednoj od dve, koje se organizuju u Beogradu. Drugi gradovi na sreću ili nesreću plaća...

maj 24 2018

Imam problem, blago meni!

Često se desi da je problem i neuspeh korisniji od uspeha.
januar 22 2019

Dug put do zvezda

Davorka Mićić je profesor srpskohrvatskog - hrvatskosrpskog jezika, medicinska sestra i menadžer u zdravstvenoj oblasti.
septembar 07 2016

Da li su inteligentni ljudi lenji?

Prema novoj studiji, ljudi sa visokom potrebom za spoznajom pre će provesti dan ležeći i…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg

Program Predavačkog centra i Galerije Kolarčeve zadužbine

Poštovani čitaoci, pred vama je program Predavačkog centra i Galerije Kolarčeve zadužbine. Nadamo se da ćete u njemu naći teme koje su vama zanimljive.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević