28. September 2021

Željko Sarić Željko Sarić

Pisanje kao čin otvaranja

Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

Pisanje je otvaranje prema božanskom. Svaka zapisana knjiga je deo jedne jedine otvorene knjige u kojoj je sve već napisano.

Pisac je onaj koji beleži stranice te beskrajne knjige na kojoj se temelji biće svesadržajnog univerzuma, u kojoj su sadržani prošlost, sadašnjost i budućnost, ono što je bilo i što će biti, kao i delići nekih drugih stvarnosti koje su nedostupne za naša konačna i zemaljska shvatanja beskrajnog kosmičkog Uma, koji preko Svetog Duha Ideja obliva celu vaseljenu. Slovo je gradivni element Bića, ono je preteča svih konačnih i materijalnih oblika postojanja. Ako počnemo da poniremo još dublje, u osnovi reči nalazi se čudesan svet brojeva, ceo univerzum, sva poznata i nepoznata kretanja uređena su na osnovu Broja. Iza sveta brojeva kao eterični medijum stoji sveprožimajuća energija koja zapljuskuje ceo svemir božanskim dahom Tvorca.


Pisac je u tom sveopštem kosmičkom redu samo prenosnik božanskih simfonija koje odzvanjaju nebesima, ali da bi čuo tu savršenu muziku tišine on mora na svojevrstan način, da otvori svoje biće, svoj duh, svoje srce i um, kao što cvet otvara svoje latice, i tada će energija harmonije prostrujati kroz njega, a on, nadahnut i prosvetljen, gledaće zbunjeno u stranice te beskrajne knjige obasjane božanskim svetlom, zapisivaće njene reči zbunjen i uznesen, i kada sve prođe čudiće se čitajući stranice svog rukopisa govoreći: „Ovo nisam ja napisao, ja sam samo zabeležio nečije reči...“
Odiseja pisanja je putovanje u neizvesnost. Za mene je pisanje stvar trenutka. Rečenica, stil, oblik i način izražavanja samo su izraz nadahnuća: ja ništa ne planiram, nemam u glavi nikakve ustaljene okvire, ne znam čak ni šta ću ni o čemu ću da pišem. Kada uzmem olovku u ruke, između mene i pisanja stoji samo belina papira, koja se prostire kao beskrajna pučina, dugo sedim zagledan u to belo more, i onda odjednom, odnekud iskrsne reč, jedna, druga, i onda krene lavina, reka reči potekla gotovo niodkuda zauzme mesto na do tada čednim belinama papira.


U tim zagonetnim linijama izukrštanih slova ostane poneki delić svetlosti zapisan za one koji vole putovanja, odlazak u neizvesnost, traganje za svojom izgubljenom suštinom... Živim u vremenu raspada svih vrednosti, buka i bes tutnje planetom dok njihovi jahači apokalipse uzimaju svoj danak.
Nisam sam izabrao narod, jezik i veru kojoj pripadam, čak ni teme o kojima pišem nisu stvar moje volje, nego mi se nameću same. Ali ovom prilikom moram da kažem da je gore od fizičkog uništenja jednog naroda zagađenje i propast njegovog jezika, jer se svaki narod produžava za večnost u slovu. Mi saznajemo o iščezlim civilizacijama na osnovu iskopina, ali tek ako se otkriju poruke sa njihovih pisanih spomenika uspostavljamo razgovor sa njima, i tako iako davno nestala civilizacija, u razgovoru sa nama oživljava. Zato se trudim da doprem do onog devičanskog jezgra jezika u njegovom najčistijem vidu...


Uloga pisca i pisanja umesto da bude sopstvena reklama, nosi u sebi breme višestruke odgovornosti, pred svetom i pred svojim narodom, pred kulturom i istorijom, i pred BOGOM, jer on čistotom jezika pročišćava i svoj narod, ali ga ujedno i svrstava u red onih slovesnih naroda koji se upisuju u Svetu Knjigu Večnosti... Književno delo, kao nova realnost, živi u odnosu na pisca svoj paralelni život, sve ono što pisca zadesi u životu zbog prirode stvaranja kojim se bavi, samo je delovanje tog bića književnosti koje je uplivalo u njegov sopstveni život iz novorođene stvarnosti, koja je potekla iz njegovog pera. Neretko se dešava da književno delo proguta samog pisca, da ga sopstvene knjige ocrne i unize u očima savremenika, a on, zbunjen i nemoćan, ostaje usamljen i odbačen od bivših prijatelja i protivnika, i jedino mu preostaje pisanje kao odbrana od besmisla.


Oni srećnije sudbine bivaju okićeni lovorikama, dodeljuju im se književne nagrade, knjige im se štampaju u visokim tiražima, a njihovo ime još za života stiče besmrtnu slavu. Na drugoj strani postoje oni pisci koji sačinjavaju jednu književnost, a niko ih ne čita. Zaista ne znam šta je gore za pisca: da bude hvaljen i slavljen za života, a da posle smrti padne u zaborav ili da tek u budućnosti otkriju veličinu njegovog dela. Ali i u prvom i u drugom slučaju pisac je na gubitku: u prvom, jer je živeo u zabludi, a u drugom, jer mu se nisu ispunila očekivanja. Na kraju, piscu ostaje samo pisanje, koje gledano s lica nosi sjaj nezemaljske svetlosti, a gledano s naličja nosi pečat prokletstva...

Kad jednom napisana knjiga ode iz piščevih ruku u štampariju i pojavi se u izlozima knjižara, još mirišljava na štamparsku boju, pisac ostaje samo nemi posmatrač. Književno delo na dan izlaska ima svoju sudbinu kao i ljudi, biljke i životinje, biće voljeno ili omrznuto, milovaće svojim pričama nečiju dušu i nečije srce, za mnoge će biti lep poklon od prijatelja, mladim piscima biće izvor nadahnuća, a onda će doći dan kada će svet zahvatiti neka nova moda i do tada voljena knjiga počeće da pada u zaborav, i sve dok je bila čitana, biće živ i pisac koji je podelio sopstvenu sudbinu sa njom. Onda će proći godine, možda i vekovi i iz već zabuđalih polica biblioteke ponovo će neko otkriti sjaj te davno zaboravljene knjige, i ona će čudesnom alhemijom čitanja ponovo oživeti, kao da nije davno umrla, kao da se samo probudila iz nekog dalekog sna, a naravno, opet sjedinjen s njom oživeće i pisac njenih redova. Tako, ma koliko da pisac ne želi da razmišlja o već napisanim knjigama, nego samo o budućim, on hteo ili ne hteo, deli sa njima svoju sudbinu, pisac i njegove knjige vezani su pupčanom vrpcom i posle čina rođenja, čak i posle smrti...

 

Autor Željko Sarić,

„Staro zvono“, časopis za novu umetnost, zima-proleće 1997.godine, Beograd, strana 46-47

Povezane teme

Hronični umor zbog smene godišnjih doba... Smenu godišnjih doba mnogi neće osetiti samo po promeni temperature, već i po manjku energije. Procenjuje se da svaka druga osoba u tom periodu ima simpt...

Parastosi iliti terevenke bez muzike... Misterija ili ne, smrt je neminovnost. Trenutak nastajanja u sebi nosi seme nestajanja. Tako je oduvek. Nema početka bez kraja, ni obrnuto, verujem. Zašt...

Tihovanje - približavanje Bogu i metod isceljenja... Jedan od osnovnih načina za isceljenje duše je isihija [tihovanje, bezmolvije] u punom značenju te reči. Verujemo da je to jasno iz onoga što j...

Napitak bogat antioksidansima... Antioksidansi su hemikalije koje se prirodno nalaze u hrani. Oni spasavaju zdrave telesne ćelije brisanjem nekih slobodnih radikala koji bi ih u suprotnom o&...

Etar je Teslina prava domovina... Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice na long Ajlendu, Tesla se obratio za pomoć čuvenom industrijalcu Morganu koji je bio član mnogih mističnih ...

Pročitano 3247 puta
avgust 09 2017

“Drvoseča nikada ne pati od anksioznosti i depresije” – moja priča

Depresija je subjektivni, najličniji doživljaj situacije u kojoj ste, odnosno, „bolest misli“. Zbog toga ćemo…
avgust 16 2016

Etar je Teslina prava domovina

Odlučivši da otpočne gradnju emisione stanice na long Ajlendu, Tesla se obratio za pomoć čuvenom…
novembar 19 2016

Hranljivi frape doručak

Uz obilje proteina iz sojinog mleka i banane, ovaj nadahnuti doručak - frape će vas…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Predsednik Udruženja građana "KO NAM TRUJE DECU" obratio se Zaštitniku građana

Poštovani članovi i pratioci Udruženja građana "KO NAM TRUJE DECU" obaveštavamo vas da smo se u želji za smirivanjem javnosti, a u vezi sa usvajanjem  petogodišnjeg dečaka iz Zrenjanina, upravo…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević