Među novinarima je znatan broj književnih stvaralaca, naročito pesnika. Jedan od njih je i pesnikinja i prozni pisac Branka Selaković Milošević, književnik i novinar Prvog programa Radio Beograda, koja je novim rukopisom uvrštena u uži izbor za književnu nagradu “Miroslav Dereta”. Do sada je objavila tri romana: „Narcisi bojeni crno”, „Kapija” i „Ljuta sam” kao  i pesničku zbirku Einai. Pesme i kratke priče Branke Selaković Milošević prevođene su na engleski, španski, nemački, indonežanski i norveški. Član je Udruženja književnika Srbije.

Čestitke za  novu knjigu! Otkud to da je izdavač baš Književna radionica Kordun? Šta ih je preporučilo?

Hvala! Na čelu Književne radionice Kordun je pesnik i prijatelj Ilija Šaula. U jednom razgovoru ponudio je da njegova izdavačka kuća objavi moju knjigu poezije, za koju je znao da je duže vreme spremam. I pristala sam.

Na koji način se Književna radionica Kordun zauzima za svoje autore?

Ne znam kakva je njihova saradnja sa drugim pesnicima, ali meni je bilo zadovoljstvo raditi sa ljudima koji vole i razumeju umetnost.

Knjiga ima neobičan naslov  koji  nije sasvm komunikativan, zar tako misteriozan naslov ne nosi izvestan rizik? Grčke reči i savremena životna, velegradska pozornica?

Diplomirala sam filozofiju, meni u toj terminologiji nema ništa komplikovano, a čitaoci lako mogu da dosegnu značenje svake reči. Istraživanje i stalno učenje je ono što treba da nas vodi. Računam da su moji čitaoci inteligentni, znatiželjni, pronicljivi i ljubitelji lepe pisane reči. Četiri ciklusa nazvana po filozofskim pojmovima eidos (lik ili ideja), eudaimonia (sreća, blaženstvo), nous (intuitivni um), deonta (dužnost). A kao saobraznost svih ciklusa i pesama u njima, naziv zbirke „Einai“, u značenju Biće. Biće kao onovremeno, beskonačno, blaženo, bespolno. To Biće nosimo u svojim snovima, duši, mislima. Biće kao nosilac sampospoznaje i trajanja. Ali i Biće u prostoru u ekspresiji patnje, strepnje, usplahirenosti, potrebe, požude. Biće kao političko biće koje sagledava današnjicu.

Ko su Ona i On,  lirski junaci iz Vaše poezije, idealni, izmaštani ili realani akteri ljubavne drame u Vašoj poeziji?

Ona i On su delovi svakog bića.

Pišete i romane, nezvanično saznajemo da ste u najužem izboru na  Deretinom konkursu za  neobjavljeni roman...

Da, na književnoj sceni sam se pojavila kao prozni pisac. Poezija je savršenstvo koje ne mogu svi dotaći. Stidljivo, kada me muze ophrve, napišem pesmu. Dugo je trebalo da se usudim na objaljivanje ovo knjige. Od poezije se ne pravi otklon, kao što može od proze. Završite roman i šta god da vas čitaoci pitaju o potencijalnim autobiografskim momentima možete reći da ih nema, jer pisac je zanatlija, on od svega može da napravi priču. Poezija gleda direktno u oči i dušu pesnika. Poezija predstavlja najintimnije svetove jednog bića. I na posletku, da, sada i zvanično, u užem izboru sam za nagradu “Miroslav Dereta” što me raduje, ne samo zbog potencijalne šanse za osvajanjem nagrade već je to pokazatelj meni koliko sam sazrela kao pisac.

Mediji i stvralaštvo, koliko dinamičan novinarski posao ide uz bavljenje književnošću koje traži smirenost i posvećenost?

Novinarski posao jeste dinamičan, užurban. Ali kako se ja ne bavim dnevno političkim temama već dokumentarnim emisijama, moj radni tempo je za nijansu sporiji, rasterećeniji. Zadatak je da slušaoce podsetimo na najznačajnije događaje i ljude koje ne smemo da zaboravimo, kao i njihov doprinos čovečanstvu. Rad u bogatoj arhivi i fonoteci Radio Beogada predstavlja privilegiju i zadovoljstvo. To je vremenska mašina za odlazak u prošlost i bogat izvor informacija kojima se napajam kao filozof, novinar i pisac.  

Šta moderno doba očekuje od pisca, pisac od publike?

Ne znam šta moderno doba očekuje od pisca. Možda da stavi šešir dvorske lude i da ih zabavi. Ne znam da li je iko ikada nešto očekivao od pisca. Osim, možda, onih samoljubivih koji bi večnost da budu i nađu se među koricama kao heroji i heroine. Pisac od publike očekuje da na pravi način razume njegovo delo i da ga postavi na lovorike. Niko ne objavljuje delo sa namerom da njegova knjiga bude podupirač stolu koji se klati. Mada i podupiraci imaju svrhu.

Kakvo je Vaše iskustvo sa  reklamiranjem knjiga na društvenim mrežama?

Društvene mreže, kao medij, koristim da informišem ljude o mom radu, da komuniciramo, delimo informacije, komentare, održavam kontakt sa prijateljima i kolegama iz inostranstva. Mnogi znaju da iskoriste društvene mreže kao vrlo moćan, besplatan, a svima dostupan  poligon za plasiranje sebe i robe koju nude. Na Facebooku kao da postoji jedna paralelna umetnička scena koja bi, imam utisak, nestala da se isti ugasi. Toliko informacija, ljudi, sudbina, misli, strahova, lepih momenata koje se zauvek čuvaju u hardverima.

Da li planirate  promovisanje nove knjige pod kupolama Beogradskog sajma knjiga?

Da. Biću prisutna na Sajmu knjiga. Radujem se oktobru i onim danima kada svoje delo prezentujem, ali najlepši su oni kada kupujem knjige, razgovaram sa kolegama koje ne viđam često bez tenzije i obaveza.

Da li je za bavljenje umetnošću, u vremenu koje od umetnika zahteva neprekidno ulaganje  bez izvesne materijalne satisfakcije, ponekad, ipak, potrebna i hrabrost?

Hrabrost je potrebna za sve u životu. Ako dobro sagledamo našu svakodnevicu, bol, tenziju, ekonomsku neizvesnost, poniženje i nevolje na svakom koraku, hrabrost je ustati iz kreveta. Hrabar je pekar, učitelj, prodavac, ulični čistač, cvećar, novinar. Sredstva koja se izdavajaju za kulturu su ponižavajuća. Zatvarju se biblioteke, knjižare, ruše se kuće znamenitih građana koji su puno uložili za našu državu u vekovima za nama... Umetnici često nemaju novca da prirede izložbu, snime film, uz pomoć štapa i kanapa privode ideje kraju, a opet na smetlištu nikne cvet.

Šta  je uticalo na opredeljenje za pisanje, neki uzor ili nasušna potreba za tim?

Nasušna potreba. To će reći svaki iskonski umetnik. Bol koji osećamo dok stvaramo je nekada neizdrživ. Kao sadisti, mi ga pratimo i dolivamo so na mesto koje krvari dok iz toga ne nikne plod. Taj proces do nastanka ploda je metamorfoza bića, svetova, sudbina, priča koje nas progone dok se ne napišu, naslikaju, ne izvaju. U celom procesu umetnik je usamljen.

Životni stav od kojeg ne odustajete?

Samospoznajom menjam mišljenja o pojedinim stvarima. Sve je jedna neobuzdana reka i nikada ne znamo šta nam donosi. A čim izgovorimo “Ja nikada neću...” život te podbode. Ipak, ne odustajem od toga da budem poštena i samo svoja. Vrednosti koje su mi usađene u roditeljskoj kući negujem.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi branka selakovic milosevic miroslav dereta einai novinar knjizevnik kordun

Povezane teme

Branka M. Kasalović – od polemosa do Erosa... Branka M. Kasalović se ne uklapa ni u jedan stereotip. Ona je svoja, ide za onim što u njoj budi emocije  i kroz napisano potvrđuje da nema umetnost...

Do zvezda mudrošću, talentom i iskustvom... Nedavno je u Urduženju književnika Srbije promovisan novi, peti roman Branke Gajović, koja je i pesnik. Svoj radni vek je provela kao profesor engleskog jezi...

Etika... Marko Milačić je rođen 22. maja 1985. godine u Podgorici. Završio je Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo. Specijalizirao na istom odseku. Magistr...

IN MEMORIAM - Mirko Žarić (1949 - 2021)... Mirko Žarić, pesnik, novinar i dramaturg sa Kosova i Metohije, preminuo je 21. februara 2021. godine. Kroz kritički osvrt Milice Jeftimijević Lilić na njegove k...

Jedinstvene MIKIJEVE kiflice... Za pripremu ovih mekanih kiflica sa susamom potrebno je: 1 kg brašna  Danubius (Tip 400) 1/2 l mleka 100 g susama1 margarin (Stoni - Vital)  ...