Mumija u Narodnom muzeju
Beogradska mumija koja je svoj put iz Egipta do srpske prestonice našla preko Sredozemnog mora i Dunava, započela je "avanturu po svetu" kao predmet na ilegalnom tržistu u vreme siromaštva u Egiptu, a danas je izložena očima posetilaca koji dođu u Narodni muzej, a u okviru Dana kulturne baštine.
Beograd je jedan od retkih evropskih gradova, rekla je u razgovoru za Tanjug kustos Narodnog muzeja u Beogradu Ivana Minić, koji se može pohvaliti ovako retkim kulturnim dobrom kao što je staroegipatska mumija.
U Starom Egiptu je bio običaj da se mumificiraju važne ličnosti u društvu, da bi se tako sačuvala njihova duša, a duša, kako se tada verovalo, ne može da preživi bez tela.
Tako je i beogradska mumija u prethodnom životu, onom stvarnom, od 350 do 300 godine p.n. e, bila u stvari sveštenik po imenu Nestim, a životni je vek proveo služeći u Hramu boga Mina, staroegipatskog boga plodnosti.
Njegova duša je, prema tamošnjim verovanjima, živela u Egiptu sve do 1888. godine, kada je, kaže Minić, jedan advokat iz Mokrina, Pavle Riđički, pošao na put oko sveta pa tako stigao i u čuveni egipatski muzej Luksor i tamo kupio mumiju.
Bilo je to vreme velikog siromaštva u Egiptu, navodi Minić, pa su Egipćani ilegalno prodavali svoja kulturna dobra, a Riđički je to iskoristio da bi svom narodu poklonio ovaj nesvakidašnji poklon da, kako je tada rekao "gledi i tako se podučava".
Beograđani, ali i svi drugi, beogradsku mumiju mogu da vide još danas od četiri sata popodne, kada će u Narodnom muzeju biti i stručni vodič, a u oktobru su za takav obilazak, uz napomene stručnjaka, predviđena još dva dana.
Izvor: Tanjug
Foto: Kurir
beograd Povezane teme
Najnovije od Balkan IN
- Biljke u životnom prostoru umanjuju stres
- Crne rupe su, zapravo, svetle
- Hasanov: Nijedna država ne treba da prizna legalnom situaciju koja je nastala kao rezultat okupacije teritorija
- Kako zaspati kad se suočavamo sa nesanicom
- Granatiranja azerbejdžanskih pograničnih snaga od strane jermenskih vojnih jedinica
