Gordana Verica Mićunović rođena je 1957. godine u malom rudarskom naselju Rudnik na Kosovu, u porodici Spasić. Zbog ratnih dešavanja 1999. godine, svoje rodno mesto sada posećuje samo u snovima. Sa svojom porodicom nastavila je život u Beogradu.

Završila je osnovne studije menadžmenta i postdiplomske studije ekonomije, posebno interesovanje ima za makroekonomiju jer je, kako kaže, vezana za sve što se događa na ''velikoj sceni'', a to se usko prepliće sa njenim vizijama i snovima.
Njene pesme  nagrađivane su pohvalnicama i poveljama a među njima je i Blagodarnica manastira Hilandar.  Autor je knjige ''Vizije i snovi: A posle će doći Ruso Jeremija'', koja svakom tumaču vizija pruža mogućnost da malo zagleda u budućnost. Ove godine joj je iz štampe izašla i knjiga pesama ''Pečat duše'', a taj naziv nosi jer duša, zaista, daje pravi i istiniti pečat svakoj spoznaji.
Biblioteka Visoke poslovne škole u Blacu, koju vodi, obezbedila joj je posao koji obavlja s ljubavlju kao i zadovoljstvo u radu sa studentima.

Vizije i snovi, a posle će doći Ruso Jeremija, vrlo zagonetan naslov Vašeg romana, šta se sve krije iza njega?

Knjiga ’’Vizije i snovi: A posle će doći Ruso Jeremija’’, nastala je na osnovu dugogodišnjeg iskustva pojave vizija u svesnom stanju i snova. Javljanje vizija i snova od globalnog značaja samo je još više doprinelo donošenju odluke da doživljeno predstavim širem auditorijumu pisanjem knjige. Nastojala sam da čitaoce ne opteretim vizijama i snovima ličnog karaktera. U knjizu su izneta samo ona iskustva koja ukazuju na njihov predviđajući karakter i na stanje organizma tokom pojave vizija. Ruso Jeremija, odnosno, Jeremija Ruso je prvo ime koje je dato tokom pisanja knjige. Kasnije su usledila i druga, Larisa Nakova, Sidarta Gautama i Edvard Natanijel BelI, ime čije me je tumačenje odvelo do tajnog društva ’’Iluminati’’. Ime Jeremije Ruso izgovoreno je, u rečenici, upravo onako kako stoji u podnaslovu knjige. Inače, Jeremija Ruso je ruski hroničar o kojem sam podatke uspela da nađem jedino kod Mavra Orbina, baptističkog sveštenika, pisca kapitalnog dela ’’Kraljevstvo Slovena.’’ Za tumačenje vizija izuzetno je značajno poštovati redosled reči ili dešavanja tokom njihovog trajanja.

Istaknuta je Vaša anticipativna sposobnost posredstvom snova, kad je to počelo i kuda Vas vodi?

Anticipativni snovi, i po mom mišljenju, kao i mišljenju mnogih drugih, prisutni su kod svih. Važno je obratiti pažnju na njih. Veoma rano sam primetila da snovi najavljuju buduće događaje, još u detinjstvu. Predviđajući snovi su, na neki način, upečatljivi i ne zaboravljaju se. Znači, treba im samo pokloniti dužnu pažnju.

Kakve spoznaje Vam pružju snovi i vizije koje imate?

Najpre, spoznaje koje mi pružaju snovi za mene su od velikog značaja, jer,  do spoznaja se, uglavnom, dolazi tokom tumačenja snova i vizija, naravno, kada su opšteg karaktera. Za njihovo dugogodišnje i redovno tumačenje morala sam da pročitam mnogo literature različitih naučnih disciplina, a i duhovne literature. Znači da, pored najave budućih događaja, one vode i do skrivenih istina, kažem skrivenih istina, jer nas one vode i do spoznaje nefizičkog sveta.

Kako doživljavate ta neobična iskustva koja potom transponujete u ono što pišete?

Na neki način radujem se tim iskustvima. Ona su deo mene, otkrivaju nešto novo, nešto što zahteva dodatni trud da bi se shvatilo, a, osim toga, i pružaju informacije i znanja do kojih sigurno ne bih došla da nije vizija i snova. Kako je migrantska kriza nešto što je sada veoma aktuelno, mogu reći da za mene ona nije ništa novo. Tu informaciju primila sam iz duhovnog sveta  tri meseca pre njenog početka.

Da li se neko stručno bavio analizom  tih neobičnih fenomena koji Vam se dešavaju? Koje je to stanje svesti u kojem se to zbiva?

Uvid u moja iskustva imao je dr Dejan Raković, fizičar, redovni profesor ETF – a u Beogradu. On je i napisao Osvrt na knjigu. Zašto fizičar? Zato što sam iz vizija sa preminulim licima došla do zaključka da se, u momentu vizije, mora zabeležiti prisustvo neke druge energije. Inače, ta vrsta vizija dokazuje i besmrtnost duše. Jednom sam prilikom bila i kod dr Ivana Nastovića, profesora koji se bavio Jungovom analizom snova i razgovarala sa njim. Razgovarala sam i sa doktorima nauka drugih grana medicine. Po prirodi sam analitički tip pa moju radoznalost treba zadovoljiti.

Šta su za Vas snovi, šta je Vaša lična definicija snova?

Moja lična definicija snova bila bi da su snovi razgovor sa svojom dušom, koja je, zahvaljujući svojoj stalnoj budnosti, uvek voljna da nas pripremi za ono što predstoji.

U snovima Vam se javlja i Nikola Tesla, da li ste dokučili smisao njegovog pojavljivanja?

Nikola Tesla se javio u viziji, u sasvim budnom stanju, nije bilo onog prelaznog stanja karakterističnog za snove. To je bila vizija koja se javila jedne večeri nakon moje rečenice ’’kad bi mi dragi Bog doveo Nikolu Teslu u neku od vizija’’. Nisam ni pomislila da se to može ostvariti. Izgleda nisam ni bila svesna svoje iskrene želje, a želja mi je ispunjena iste večeri. Na tome ću zauvek biti zahvalna dragom Gospodu. Videla sam velikog Nikolu Teslu kako korača a geomatrijskom figurom i svetlećim loptama, u vakuumu, ukazano da je vakuum neiscrpan izvor energije. Bile su tu i vakuumske cevi, ali to je već nešto u šta se ja ne razumem pa sam to prepustila onima koji bave fizikom.

Oslikana Vericina vizija Nikole Tesle, autor Srđan Slijepčević

Snovi Vas  čak vode u odredjena mesta, nedavno ste posetili manastir Dajbabe, šta ste tamo spoznali?

Zahvaljujući snovima i vizijama obišla sam daleke zemlje: Kinu, Nepal, Island, Geteborg i Škotska su već bliže. Zemlje u koje, najverovatnije nikad neću otići. Prošle nedelje sam posetila Manastir Dajbabe kod Podgorice, za koji ranije nisam čula a gde me je uputio glas iz sna ’’treba da ideš u Manastir Vitovnica i Dajbabe’’. Ne znam da li je u redu reći, dok se još ne ostvari, da mi je a propo Dajbaba prikazan i kivot sa moštima nekog sveca, sa još nekim detaljima koje ovde neću iznositi. To sam saopštila monahu koji je dodeljen tom manastiru. Iteresantno je da se i on zove Simeon, kao i monah sa Ostroga koji je svojevremeno izgradio manastir. Dosadašnje vizije i snovi, uglavnom, me vode ka Nemanjićima. Videćemo, videćemo...

Kako se sve što proživljavate odražava na Vaš svakodnevni život?

Nema tu ničeg neobičnog. O tome razmišljam samo dok je aktuelno. Mislim da je to u svakome od nas samo što to neko osvesti a neko ne.

Pesnici su poznati po lucidnim uvidima u dolazeće, da li je poezija koju pišete anticipirajuća ili više filozofska, analitička?

Vizije i snovi, u mom slučaju, javili su se mnogo pre poezije. Poezija dolazi mnogo kasnije. Ima tu i pesama anticipirajućeg karaktera, ja volim da ih nazivam vizionarskim, ima i analitičkih, a i, može se reći, i filozofskih.

U kojoj meri su Vam poznata iskustva drugih ljudi sa sličnim fenomenima?

O vizijama i snovima razgovarala sam sa mnogo ljudi različitog obrazovnog profila. Ta razmena iskustva bila je i na moju i na njihovu korist. Uporedna analiza uvek daje dobre rezultate, jasniju sliku i slično.

Kako doživljavate ta svoja iskustva, kao epifaniju ili kao svojevrsno opterećenje, i mentalno i fizički?

Ova iskustva mogu biti opterećujuća jedino u smislu najave nekog nemilog događaja, inače nema nekog posebnog, drugog opterećanja. Javljaju se iznenada, neočekivano a o stanjima organizma tokom pojave i trajanja vizija, pisala sam u svojoj knjizi opširno. Mogu se javljati u stanju poptpune opuštenosti a i kada je organizam umoran, ili trpi neku vrstu bola, ali su uvek neočekivana.

Da li je za poimanje tih pojava u Vama  važna samospoznaja i naročito izražena duhovnost ili možda religioznost?

Introspekcija i osluškivanje sebe su jedan od puteva koji vode do spoznaje kako onog skrivenog u fizičkom svetu, tako i do spoznaje nefizičkog sveta. Vizije su me odvele veri i na tome sam, takođe, veoma zahvalna Gospodu. Drago mi je da sam do spoznaje duhovnog sveta i vere došla svojim iskustvom, što mi vera nije nametnuta.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Rekvijem za roba

Zemljani!
Horizont budućnosti pred nama je,
dalek i stran,
siv i taman sav dokle pogled doseže.
Ono što svetlosti vodi na dnu je,
ispod podijuma hteo – ne hteo koji se zove.
U dno gledajte!
Tu, za sad, nazire se depo tradicije svake,
i moje,
i tvoje.
Sad novu kroje.
Različitost nište.
Od podijuma malih krenuše.
Emisari, koje šalju, uloge dirigenata igraju,
iako znaju da sluh im za vaše i naše nedostaje.
Podijume male sad velikom pripajaju.
Isti scenario za sve je:
Instrumente štimuju, palicama mlate,
orkestrima diriguju.
Glavne role s pažnjom dele,
a statista na pretek.
Podijum veliki sprema se za predstavu:
Sad novi rob se kuje!

Oltar uspomena

Dobro pazi, da mi uspomene ne ukradeš!
 Neću ti oprostiti tu nevaspitanost,
tu sebičnost i beskrupuloznost.
Ako si deo mojih uspomena, očekujem da ih i ti gajiš.
Dobro pazi, uspomene su za mene svete!
Negujem ih za dane koji treba da uslede.
Od njih oltar, u grudima, gradim.
Hoću da bude stamen, da mu se uvek rado vratim.
Molim te, razmisli o postupcima svojim
jer, ono što učiniš od uspomena mojih,
biće ugrađeno, i u oltar, uspomena tvojih.

Srce svo od duše

Kad smiri se sve i oko mene utihne,
kad nestane žagora ljudskog
i mnoštva drugih, danu svojstvenih, šumova,
kad otkucaji sata počnu da se čuju
ili cvrkut, poneke, noćne ptice,
kad tišina sve nadglasa i
samo sebe čujem,
poželim da zajedničarim sa Tobom.
Jedino tada, srce je obasuto
potpunom milinom,
bez ikakvoga straha,
samo tada da se oseti može
da je ono, svo, od duše -
Od Tvoga, Bože, daha.

Tweet

Tagovi gordana verica micunovic vizije snovi poezija filozofija biblioteka dusa

Povezane teme

Dug put do zvezda... Davorka Mićić je profesor srpskohrvatskog - hrvatskosrpskog jezika, medicinska sestra i menadžer u zdravstvenoj oblasti. Ona je pesnikinja finog lirskog senz...

Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"... Čovek je po prirodi tajanstveno, ali i radoznalo biće. Ukoliko se bavi svojim nepoznanicama, biva nagrađen novim uvidma i spoznajom mogućnosti za koje nije znao...

Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima... Na pitanje, ko bi trebalo da čita knjige Dare Radojević, pravi odgovor je dala Branka Kostadinov, i prenosimo ga u celosti: “Mladi, da shvate da je živ...

Poeziju pišem iz vrenja sopstvenog bića... Viktor Radun Teon (1965) je ovih dana, u Biblioteci  “Milutin Bojić „,  predstvio svoju novu zbirku pesma pod nazivom „Krv i ruža&ld...

Poezija kao antiratni stav. Ne rat/zagrlimo mir!... Vreme solsticija je pravi trenutak da se čuje glas razuma i poezije koja poziva na mir i solidarnost među ljudima sveta. 21. jun  izabran je od strane S...