29. November 2021

Saopštenje za javnost Saopštenje za javnost Azerbejdžanski civili taoci već četiri godine

Saopštenje za javnost: Azerbejdžanski civili taoci već četiri godine

Dana 11. jula 2018. navršava se četiri godine otkako su azerbejdžanski civili Dilgam Asgarov i Šahbaz Gulijev uzeti kao taoci, a Hasan Hasanov brutalno ubijen za vreme posete grobova svojih rođaka u regionu Kelbadžar u Republici Azerbejdžan, okupiranoj od strane Republike Jermenije.

D.Asgarov „dobio je doživotnu zatvorsku kaznu“, a Šahbaz Gulijev „osuđen je na 22 godine“ u fabrikovanom krivičnom slučaju nezakonitog separatističkog entiteta koji je uspostavila Jermenija na okupiranim teritorijama Azerbejdžana.

Kao što je poznato, Jermenija je otpočela rat i upotrebila silu protiv Azerbejdžana, okupirala gotovo petinu njegove teritorije, uključujući region Nagorno-Karabaha i sedam susednih regiona, izvršila etničko čišćenje na zauzetim područjima proterivanjem stotina hiljada Azerbejdžanaca iz njihovih domova i počinila druge žestoke zločine tokom sukoba.
Međunarodna zajednica dosledno na najoštriji način osuđuje upotrebu vojne sile protiv Azerbejdžana koja je rezultirala okupacijom njegovih teritorija, što se ogleda u rezolucijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 822 (1993), 853 (1993), 874 (1993) i 884 (1993). Na ovaj način odbacuju se bilo kakve aktivnosti koje narušavaju suverenitet i teritorijalni integritet Azerbejdžana i odbija se priznavanje situacije stvorene takvim aktivnostima kao zakonite.

Nezakoniti separatistički entitet koji je „osudio“ azerbejdžanske civile, Jermenija naziva „Republika Nagorno-Karabah“. Odbijeno je bilo kakvo međunarodno priznavanje, a posebno zbog toga što se on nalazi pod upravom i kontrolom Jermenije.

Fotografije D.Asgarova i Š.Gulijeva pre i posle ilegalnog zatvaranja dokazuju da su podvrgnuti nečovečnom postupanju u zatočeništvu. Nasuprot Ženevskim konvencijama iz 1949. godine, kojima se zabranjuje uzimanje talaca i zahteva se humano postupanje prema civilima tokom oružanih sukoba, Jermenija i dalje ignoriše apele Azerbejdžana da poštuje norme i principe međunarodnog humanitarnog prava i oslobodi civile.

D.Asgarov i Š. Gulijev su raseljeni sa svojih rodnih zemalja od 1993. godine, usled agresije Jermenije. Više od dvadeset godina čežnje za domom dovelo ih je do ovog očajničkog čina posećivanja svojih okupiranih zemalja i, u tom pogledu, želja da vide svoje domove i grobove roditelja razumljiva je. Tako, njihovo nezakonito zatvaranje i tvrdoglavo protivljenje Jermenije da ih oslobodi, uzrokuje patnje njihovih rođaka i zasluženo ogorčenje azerbejdžanskog stanovništva.

Nečovečni i nekonstruktivni stav Jermenije sputava mirno rešavanje konflikta. Držanje D.Askerova i Š.Gulijeva u zarobljeništvu je još jedna manifestacija ciljane i dobro poznate politike etničkog čišćenja koju vodi Jermenija, usmerene na konsolidovanje rezultata agresije i okupaciju teritorija Azerbejdžana i sprečavanje stotina hiljada Azerbejdžanaca da ostvare svoje pravo da se vrate u svoje domove iz kojih su prisilno proterani, kao i da uživaju pravo na život, slobodu i bezbednost.
Azerbejdžanska strana je protiv politizacije ovog humanitarnog pitanja i očekuje da međunarodna zajednica neće ostati ravnodušna prema sudbini D.Asgarova i Š.Gulijeva, kod kojih su razvili brojni zdravstveni problemi u zatočeništvu, i da će preduzeti efikasne mere da utiče na Jermeniju kako bi hitno oslobodila nevine civile i pomogla im da se vrate svojim porodicama.

Ambasada Republike Azerbejdžan u Republici Srbiji

Povezane teme

Narkomanija... Narkomanija je jedna od najstrašnijih nesreća savremenog sveta. Često je nazivaju „bela smrt“. Narkomanija je po poreklu grčka reč, nastala o...

O zlu i kako ga pobediti... „Doktore, zašto je, po Vašem mišljenju ubijao nevine ljude i radio svo to zlo?“„Za njegovo zlo ne postoji objašnje...

Populaciona politika - neka sve maske padnu... Hajde da se ponovo oglasim i dam svoj skromni doprinos novoj LGBT paradi, jednoj od dve, koje se organizuju u Beogradu. Drugi gradovi na sreću ili nesreću plaća...

Današnji svet je samo nastavak ranijih svetova... Miloje Popović Kavaja, čovek bogatog iskustva stečenog kako kod nas, tako i u svetu, književnik, publicista i diplomata, i danas je vrlo aktivan stvaralac na mn...

„NE ODRIČEM SE“ SOTONE - "prajd"... Jučerašnji dan nije bio nikakva parada posvećena pravima "LGBT" zajednice, ne! Jučerašnji dan nije bio posvećen toleranciji, već zapravo netole...

avgust 09 2017

“Drvoseča nikada ne pati od anksioznosti i depresije” – moja priča

Depresija je subjektivni, najličniji doživljaj situacije u kojoj ste, odnosno, „bolest misli“. Zbog toga ćemo…
januar 05 2021

Marija Ristić: Storibord kao stvaralački poligon i način komunikacije

Strip, kao način komunikacije i umetničkog izraza, začet je još u doba pećinskog čoveka, i…
oktobar 29 2016

Mentalna detoksikacija

Misli koje nas opterećuju i remete koncentraciju mogu se lako kontrolisati - savetujemo da isprobate…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Johann Lavundi, spona između nemačke i srpske kulture

Antologija Johanna Lavundija „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie„ na srpskom i nemačkom jeziku u izdanju Banatskog kulturnog centra…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević