28. September 2021

Kad su cvetale genetski modifikovane tikve

Ako je suditi po informacijama i statistikama koje nam se svakodnevno serviraju, u Srbiji sve raste: broj stranih investicija, broj radnih mesta, proizvodnja, izvoz, kreditni rejting, bruto domaći proizvod, nacionalni dohodak po stanovniku, kupovna moć građana, plate, penzije... jednom rečju sve „cveta“.


Meni se čini da jedino što u Srbiji trenutno cveta jesu tikve, sa tendencijom konstantnog i sigurnog rasta. Stara narodna kaže „glup ko tikva“, a kako ja nisam dovoljno stručan da govorim o inteligenciji biljaka, navešću poređenje koje je svojevremeno upotrebio Starac Pajsije Svetogorac.

Naime, on je tikvu uporedio sa lubenicom rekavši „Ako se pored lubenice sadi tikva, desiće se sledeće: tikva će uzeti svu sladost od lubenice i lubenica će postati neukusna i neslatka. A tikva, koliko god da ima sladosti, ostaje tikva. I zato, ako želimo da imamo slatke i ukusne lubenice, treba da ih sadimo dalje od tikve“.


Moguće da je jak vetar slučajno naneo semenke tikve, što je prouzrokovalo njihov nagli i nekontrolisani rast po čitavoj Srbiji... šta ćeš, dešava se. A možda je na delu ipak nešto drugo, neki podmukli socijalni eksperiment, neki tajni, pažljivo osmišljeni plan, sa ciljem da Srbijom potpuno ovladaju tikve, a slatke i ukusne lubenice potpuno nestanu iz ekosistema.
Kao neko ko ne veruje u slučajnosti, ja sam pristalica ove druge teze koju mogu da potkrepim i konkretnim činjenicama (uzmimo za primer Noć Veštica). Ovi prvi bi rekli pa kako jedan veseo praznik, namenjen prvenstveno deci može da bude loš (deca se druže, lepo se provode, imaju priliku da se maskiraju u svoje heroje, još dobiju i slatkiše), ali zaboravljaju da je simbol ovog paganskog praznika bundeva, a šta je bundeva nego vrsta tikve i eto samo jednog primera kako se na suptilan način radi na opštoj tikvanizaciji Srbije.


Ako sam ja u pravu, a jesam, postavlja se pitanje ko je to dovoljno lukav i sposoban da sprovede ovaj, nazovimo ga „Project Pumpkin“. Profajleri bi verovatno zaključili da je u pitanju belac, starije životne dobi, odrastao u konzervativnoj sredini, koji poseduje potreban politički ili drugi uticaj, kao i znanje i iskustvo iz oblasti poljoprivrede i zemljoradnje. Znam šta ste odmah pomislili, mora da je Marjan Rističević. Ali dotični pre deluje kao izvorna tikva ili što bi epidemiolozi rekli „Patient zero“.
Projekat ovakvih razmera zahteva mnogo više moći, novca i uticaja, potpuno odsustvo ljudskih, moralnih i duhovnih vrednosti i kao svi drugi monstruozni eksperimenti, poput HAARP-a ili Chemtrails-a, po svemu nosi potpis protagonista Novog svetskog poretka, na čelu sa familijom Rotšild.


Cilj je, dakle, potikvaniti Srbiju, a kako krojači sudbine celog sveta ništa ne prepuštaju slučaju, tikve kojima polako ali sigurno prekrivaju Srbiju ne mogu i ne smeju biti bilo kakve (jer prirodna tikva ima i dobrih strana), već genetski modifikovane. Tu na scenu stupa „Monsanto“ i njihovo GMO seme, za koje i vrapci na grani znaju da, kada se jednom zaseje, zemljište zagađuje i prilagođava svojim nakaradnim biljkama i tu više ništa drugo ne može da raste i rađa.


Genetski modifikovani organizmi nastaju ukrštanjem gena različitih biljaka ili životinja ili i jednih i drugih, zavisno od potrebe. Da bi tikve, kojima je posvećen ovaj tekst, bile podobne, potrebno je da poseduju određene osobine i upravo na osnovu tih osobina možemo pretpostaviti čiji geni su pridodati ovim tikvama, koje u nekim normalnim okolnostima ne bi predstavljale takvu opasnost.
Jedan od ciljeva jeste uništiti prirodne, tzv. gajene biljke, što se postiže dodavanjem gena korova, po mogućstvu kukolja koji kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale i svetlost, a pored toga je veoma žilav i otporan, pa čak može biti i smrtonosan zbog otrova koji sadrži.


Ove tikve moraju da poseduju sposobnost preletanja, što većih udaljenosti za što kraće vreme, pa se ukrštaju sa ptičijim genima (verovatno je u pitanju svraka jer ih privlače sjajni objekti), zatim sposobnost da se uklope u svaku okolinu, što im daju geni kameleona, da plivaju u mutnom i svim vrstama voda, zbog čega se ukrštaju sa genima više riba (som je po difoltu), da budu lukavi/prepredeni (lisica), ljigavi (puž) i na kraju dodati jednu žličicu vegete.
Iako je proces tikvanizacije zahvatio ogromnu većinu društva, iako epidemija preti da preraste u pandemiju, ja kao večiti optimista verujem da još uvek ima nade i da će na kraju ludaje (jedan od naziva za tikvu) završiti tamo gde je ludajama i mesto.

 

Marko Vukotić

Povezane teme

Zaovine - planina Tara... Zaovine na Tari su pravo planinsko selo na planini, čiju teritoriju čine brojna brda, visovi, reke i potoci. Selo Zaovine pripada Račanskom kraju, sada Bajin...

Đerdapska klisura: Mesto gde je rođena civilizacija... Blago Đerdapske klisure, najdužeg evropskog kanjona, poznato je svuda u svetu.   Pre oko 9.000 godina stvoreno je prvo uređeno urbano naselje i počelo ...

U Srbiji šest obolelih od groznice Zapadnog Nila... U Srbiji je do sada potvrđeno šest slučajeva oboljevanja od groznice Zapadnog Nila, a jedan pacijent je umro, objavio je Institut za javno zdravlje "Mila...

Hasanov: Nijedna država ne treba da prizna legalnom situaciju koja je nastala kao rezultat okupacije... Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdžana - intervju U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ambasador Jermenije u Češkoj Ašot Ovakimjan, komenta...

Vodeći svetski stručnjaci u transplantacionoj hirurgiji operisaće kod nas... Vodeći svetski stručnjaci u transplantacionoj hirurgiji, japanski profesori Masatoši Makuči i Akimasa Nakao borave u Srbiji gde će operisati i demonstrir...

avgust 03 2018

Nefunkcionalne roditeljske uloge

Svaki roditelj svome detetu misli najbolje (ali da li i kroz dela to pokazuje?).
oktobar 27 2017

Pozivamo vas na promociju knjiga italijanskih spisateljica Klaudije Pičino i Fjorele Đovaneli

Na Beogradskom sajmu knjiga, u nedelju 29.10.  u 12h, dve italijanske spisateljice predstaviće svoja dela…
oktobar 30 2016

Jogom protiv stresa

Jedan od sigurnih načina da se oslobodite stresa, tenzije i negativnih misli, a da ne…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg

Seme konoplje kao lek za ženske tegobe

U kineskoj medicini i kulinarstvu konopljino seme upotrebljava se već 3.000 godina.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević