28. January 2022

Kad su cvetale genetski modifikovane tikve

Ako je suditi po informacijama i statistikama koje nam se svakodnevno serviraju, u Srbiji sve raste: broj stranih investicija, broj radnih mesta, proizvodnja, izvoz, kreditni rejting, bruto domaći proizvod, nacionalni dohodak po stanovniku, kupovna moć građana, plate, penzije... jednom rečju sve „cveta“.


Meni se čini da jedino što u Srbiji trenutno cveta jesu tikve, sa tendencijom konstantnog i sigurnog rasta. Stara narodna kaže „glup ko tikva“, a kako ja nisam dovoljno stručan da govorim o inteligenciji biljaka, navešću poređenje koje je svojevremeno upotrebio Starac Pajsije Svetogorac.

Naime, on je tikvu uporedio sa lubenicom rekavši „Ako se pored lubenice sadi tikva, desiće se sledeće: tikva će uzeti svu sladost od lubenice i lubenica će postati neukusna i neslatka. A tikva, koliko god da ima sladosti, ostaje tikva. I zato, ako želimo da imamo slatke i ukusne lubenice, treba da ih sadimo dalje od tikve“.


Moguće da je jak vetar slučajno naneo semenke tikve, što je prouzrokovalo njihov nagli i nekontrolisani rast po čitavoj Srbiji... šta ćeš, dešava se. A možda je na delu ipak nešto drugo, neki podmukli socijalni eksperiment, neki tajni, pažljivo osmišljeni plan, sa ciljem da Srbijom potpuno ovladaju tikve, a slatke i ukusne lubenice potpuno nestanu iz ekosistema.
Kao neko ko ne veruje u slučajnosti, ja sam pristalica ove druge teze koju mogu da potkrepim i konkretnim činjenicama (uzmimo za primer Noć Veštica). Ovi prvi bi rekli pa kako jedan veseo praznik, namenjen prvenstveno deci može da bude loš (deca se druže, lepo se provode, imaju priliku da se maskiraju u svoje heroje, još dobiju i slatkiše), ali zaboravljaju da je simbol ovog paganskog praznika bundeva, a šta je bundeva nego vrsta tikve i eto samo jednog primera kako se na suptilan način radi na opštoj tikvanizaciji Srbije.


Ako sam ja u pravu, a jesam, postavlja se pitanje ko je to dovoljno lukav i sposoban da sprovede ovaj, nazovimo ga „Project Pumpkin“. Profajleri bi verovatno zaključili da je u pitanju belac, starije životne dobi, odrastao u konzervativnoj sredini, koji poseduje potreban politički ili drugi uticaj, kao i znanje i iskustvo iz oblasti poljoprivrede i zemljoradnje. Znam šta ste odmah pomislili, mora da je Marjan Rističević. Ali dotični pre deluje kao izvorna tikva ili što bi epidemiolozi rekli „Patient zero“.
Projekat ovakvih razmera zahteva mnogo više moći, novca i uticaja, potpuno odsustvo ljudskih, moralnih i duhovnih vrednosti i kao svi drugi monstruozni eksperimenti, poput HAARP-a ili Chemtrails-a, po svemu nosi potpis protagonista Novog svetskog poretka, na čelu sa familijom Rotšild.


Cilj je, dakle, potikvaniti Srbiju, a kako krojači sudbine celog sveta ništa ne prepuštaju slučaju, tikve kojima polako ali sigurno prekrivaju Srbiju ne mogu i ne smeju biti bilo kakve (jer prirodna tikva ima i dobrih strana), već genetski modifikovane. Tu na scenu stupa „Monsanto“ i njihovo GMO seme, za koje i vrapci na grani znaju da, kada se jednom zaseje, zemljište zagađuje i prilagođava svojim nakaradnim biljkama i tu više ništa drugo ne može da raste i rađa.


Genetski modifikovani organizmi nastaju ukrštanjem gena različitih biljaka ili životinja ili i jednih i drugih, zavisno od potrebe. Da bi tikve, kojima je posvećen ovaj tekst, bile podobne, potrebno je da poseduju određene osobine i upravo na osnovu tih osobina možemo pretpostaviti čiji geni su pridodati ovim tikvama, koje u nekim normalnim okolnostima ne bi predstavljale takvu opasnost.
Jedan od ciljeva jeste uništiti prirodne, tzv. gajene biljke, što se postiže dodavanjem gena korova, po mogućstvu kukolja koji kulturnim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale i svetlost, a pored toga je veoma žilav i otporan, pa čak može biti i smrtonosan zbog otrova koji sadrži.


Ove tikve moraju da poseduju sposobnost preletanja, što većih udaljenosti za što kraće vreme, pa se ukrštaju sa ptičijim genima (verovatno je u pitanju svraka jer ih privlače sjajni objekti), zatim sposobnost da se uklope u svaku okolinu, što im daju geni kameleona, da plivaju u mutnom i svim vrstama voda, zbog čega se ukrštaju sa genima više riba (som je po difoltu), da budu lukavi/prepredeni (lisica), ljigavi (puž) i na kraju dodati jednu žličicu vegete.
Iako je proces tikvanizacije zahvatio ogromnu većinu društva, iako epidemija preti da preraste u pandemiju, ja kao večiti optimista verujem da još uvek ima nade i da će na kraju ludaje (jedan od naziva za tikvu) završiti tamo gde je ludajama i mesto.

 

Marko Vukotić

Povezane teme

Roman srpskog pisca о svetoj Anastasiji preveden na azerbejdžanski jezik... Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture. Činjenica je da Srbija i ...

Savremeno doba - Imperativi i sloboda... Zapravo je, kad se bolje pogleda, čovek u ovim okolnostima daleko od slobode. Posebno one misleće. Imprativi koje moramo postići i visoki standardi su izraz ...

Strani producenti žele da snimaju filmove u Srbiji... Interesovanje stranih producenata za snimanje filmova u Srbiji sve je veće, naročito od stupanja na snagu Uredbe o podsticajima za audiovizuelna dela, stigle su...

Mama Milica kao inspiracija za drugačiji pristup detetu... Često se pitamo kako vaspitavati decu u vremenu velikog moralnog posrnuća, kako ih zaštititi od pošasti potrošačkog društva i pripre...

Hejdar Alijev, simbol progresa Azerbejdžana... Posvećeno 97. godišnjici rođenja lidera azerbejdžanskog naroda Hejdara Alijeva Rukovodstvo Azerbejdžana tokom poslednjih 30 godina 20. veka i početkom...

februar 25 2018

Najmanjim otporom protiv anksioznosti i depresije

Anksioznost i depresiju, nemedicinski, ali iskustveno, karakterišem kao bolest misli, i to, najčešće, nevoljnih, ali,…
oktobar 27 2017

Pozivamo vas na promociju nove zbirke pesama Milice Jeftimijević Lilić

Istaknuta srpska pesnikinja Milica Jeftimijević Lilić, svom velikom stvaralačkom opusu dodala je još jednu zbirku…
januar 11 2018

Trećina maloletnika u Srbiji stupa u seksualne odnose. Koliko znaju o polno prenosivim bolestima?

Ljudi su, obično, iznenađeni činjenicom da su polno prenosive bolesti jedno od najčešćih oboljenja danas.

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo1.jpg

Ljubav i tolerancija kao aksiom življenja i pisanja

Elvira Kujović donosi poeziju koja jednim svojim delom govori o okrenutosti sopstvenom biću, intimi, ljubavi, a drugim delom potpuno je okrenuta drugima, svetu, tragičnim zbivanjima koja je ranjavaju.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević