Sanja Ćulibrk
Šta birate u životu, da budete u pravu ili da budete srećni?!
Reč KOMUNIKACIJA potiče od latinske reči commūnicāre što znači deliti. Komunikacija zahteva pošiljaoca, poruku i primaoca.
Ljudska komunikacija deli se na verbalnu i neverbalnu komunkaciju. U teoriji svi to znamo, ali šta se dešava sa praksom?! Zašto nam je teško da pažljivo slušamo sagovornika, da doživimo njegove reči na adekvatan i istinit način, već umesto toga, srljamo u donošenju zaključaka. U traganju za adekvatnim odgovorima na ovu temu, da ne kažem istinitim, nailazila sam na razne podele i u načelu kako bi trebalo da se ponašamo:
Prvo i osnovno je "Veruj sebi! Znaj da imaš pravo misliti, osećati, želeti šta god želiš. Vidi šta je to što želiš podeliti s drugima."
- "Vodi računa o svojoj neverbalnoj komunikaciji – kad komuniciraš s drugim obrati se osobi imenom, pogledaj je u oči, osmehni se, okreni se telom prema njoj… "
-" Pokaži uvažavanje prema drugoj osobi! "
-"Budi uljudan."
-"Nemoj pretpostavljati šta druga osoba misli."
-"Poštuj svoj način komuniciranja."
-"Zaštiti se od verbalnih napada druge osobe – Ako si meta nečijih napada – zaštiti se: „Ne sviđa mi se tvoje ponašanje i molim te prestani s tim".
Složiće se većina sa mnom, svaka pristojna i vaspitana osoba je uljudna, uvažava druge, poštuje svoj i tuđi način komunikacije, ali gde onda ne štima?! Da li, ukoliko smo dobar sagovornik, znači nužno da smo dobar komunikator!? Ne može biti slučajno to da imamo toliko različitih reči koje služe da opišu različite oblike komunikacije (razgovarati, ćeretati, tračariti, brbljati, čak je i kafenisanje neka vrsta moderne usmene komunikacije), a toliko malo onih koje bi nam poslužile da opišemo učesnike u komunikaciji.
Opet se vraćam na početak, a to je i suština, kultura komunikacije. Ona podrazumeva da su dve osobe ravnopravne i ne bi trebalo da bude neka vrsta bitke, da se borimo za međusobni prostor, već da to bude kulturni dijalog, u kojem se razmenjuju informacije ili rešavaju konflikti. Ako krećete od životne pozicije da ste Vi "okey", a drugi nisu, sigurno ćete biti mišljenja da ste Vi u pravu, a svi drugi greše i tada ćete pokušati da nametnete svoje mišljenje i stavove, sa željom da se ubedi druga osoba da greši. Konflikt nije sukob mišljenja, konflikt je sukob želja. Ako polazite od teorije da ste "okey", i da je druga osoba "okey", doći ćete do,tzv. "win-win" pozicije, zapravo, da su obe strane zadovoljne. Najvažnije je da budete svesni da imate mogućnost izbora, da vi kontrolišete emocije koje su uključene u svakoj komunikaciji i da je na vama da li ćete nastaviti dijalog ili prekuniti. Ukoliko primetite da je osoba sa stavom "ja sam okey, ti grešiš ", tada se savetuje da se prećuti i povuče iz komunikacije jer se gubi svaki smisao razgovora. Ipak je vaznije sačuvati živce i unutrašnji mir, jer svakako u tom trenutku nema rešenja. Možda je bolje odustati i čekati povoljniji trenutak ili shvatiti da je svaka priča gubljenje vremena i energije.
Ukoliko verujemo da uz kulturu komunikacije, da na lep način možemo da dođemo do onoga šta želimo, a da, pritom, i druga osoba bude ispoštovana i zadovoljna, onda nam je jasno da ćemo biti mnogo mirniji u nekim međuljudskim odnosima. I, ostaje mi samo svima vama da postavim pitanje, koje sam često sebi postavljala poslednjih meseci, - šta birate u životu, da budete u pravu ili da budete srećni?!
Sanja Ćulibrk
komunikacija 
