Jogom protiv stresa
Jedan od sigurnih načina da se oslobodite stresa, tenzije i negativnih misli, a da ne uzimate sedative ili lekove je indijska veština - joga. Pravilno disanje i određeni položaji čine da se oslobodite stresa i lakše nosite sa svakodnevnim obavezama.
Ova veština postepeno menja nivo zdravlja i nivo energije ka boljem. Joga kombinuje sve aspekte ljudskog bića, ne samo fizički, nego i emotivni i mentalni.
Ako čovek samo posmatra sebe kako diše, automatski prebacuje pažnju sa problema na jednu vrlo jednostavnu aktivnost koja se dešava 24 sata dnevno. Prebacuje fokus na jednu stvar, a to je kao anestezija za um. I to utiče na njega tako što ga opušta i umiruje. To povećava svesnost i čovek bolje funkcioniše, a to se odražava i na emocije i na fizički deo tela - kaže Vesko Minčić iz Joga Srbije.
Sporo i lagano disanje umiruje nervni sitem, daje mu signal da se opusti. Deluje i na telo tako što ga opušta, usporava se krvotok i opušta se srce.
Osim na koncentraciju, vežbama u jogi utičemo na mišiće i zglobove tako što ih, kako objašnjava Minčić, naizmenično istežemo i jačamo, a to opet dovodi do njihovog optimalnog tonusa, zategnutosti kože, pravilne cirkulacije u telu i optimalnog zdravlja. Ovde nije reč o zategnutosti kakva se postiže u teretanama gde se samo nabija snaga, niti je samo istezanje, nego je balans oba. Fizičkim vežbama izbacuju se toksini iz tela.
Jogu mogu svi da vežbaju, ne postoje starosna ograničenja. Samo je razlika u vežbanju kod ljudi koji, recimo imaju krvni pritisak ili neka stanja. Oni sa pritiskom neće brzo raditi vežbe i neće raditi vežbe kod kojih je potrebna intenzivna tehnika disanja ili zadržavanje daha. Njima se daju laganije vežbe koje to regulišu.
Na šta sve utiče?
Kad je čovek zdrav, pun energije, um miran, pozitivan i opušten, to automatski stvara sigurnost kod čoveka i dovodi do dobrog raspoloženja, pozitivnog stanja uma i emocija i dobro se oseća u svom telu. Ima hrabrosti da se suoči sa ljudima, sa problemima i sa samim sobom što rezultira većim samopouzdanjem.
Joga je dobra i za glavobolje pošto su one često plod prevelike mentalne aktivnosti, stresa i napetosti. Pravilnim disanjem taj višak energije može da se raspodeli i da se izbaci. Osim toga, joga generalno reguliše pritisak i opušta telo i um.
Dah je most između tela i uma, što znači da može da utiče i na jedno i na drugo. Stres utiče negativno na sve aspekte fizičkog tela, emocije, misli i mentalno stanje. Ako je čovek u strahu, fizički reaguje tako što se zatvara, grči i to stvara povišen tonus mišića i nervne čvorove. Dah postaje kratak, brz, luči se adrenalin. Um postaje fokusiran na odbranu, borbu, akciju i to je stanje konstantne napetosti koje ubrzava krvotok, disanje i loše utiče na srce i smanjuje životni vek - priča naš sagovornik.
Koliko je vremena potrebno da bi se osetile promene?
Učestalost vežbanja zavisi od toga da li živite stresno ili ne kao i koliko vremena, volje i discipline imate za vežbanje.
Jednom nedeljno je minimum da održite balans i ravnotežu. Dva puta nedeljno je optimum kada je napredak već primetan. Tri puta nedeljno je za one koji baš žele da rade na sebi. Što više i češće vežbate, to su jači efekti, nisu samo privremeni. Idealno bi bilo ko može da radi svaki dan bar po deset minuta - tvrdi Minčić.
Najbolje je da vežbate ujutru na prazan stomak ili uveče laganije vežbe. Minimum mesec dana je potrebno da bi čovek osetio promene. Posle šest meseci već ima trajnih promena i promena na fizičkom telu, u načina mišljenja razmišljanja, funkcionisanja, imunitet jača... Nemojte da jedete najmanje dva do tri sata pre treninga.
Slađana Vasić
Foto: Pixabay
joga 
