Muzo moja!

U kojoj lepoti sutona se kriješ?
U kakvom gaju snom mi rasteš?
Čijim pesmama šetaš dubokim usecima?
Kakvom me svetlošću obasjaš u mrkloj noći?

Muzo moja!
Stojim na litici tišine,
Sad razumem tišinu svemira,
Kraj mene davni zalasci sunca plove
I rađaju se neke nove zore.

Muzo moja!
Godine mi srebro kosom prosule,
Kao kad na snežne vrhove
Padnu magle jesenje.
A duh vodi moje tanano pero,
Što drhteći gubi se negde u daljini.

Muzo moja!
Sav se čudesima dajem, vodiš li me?
Ili se igraš, okrećeš od mene glavu,
Dok gledam zagonetne oči devojčice
I suze od smaragda

Muzo moja!
Budi se sveta duša i zaboravlja,
Da jutrom ona postaje pesnik,
Pa skitnica dan potroši,
Iz našeg života ili priviđenja.

Sa ruskog na srpski preveo Anđelko Zablaćanski

Tweet

Tagovi poezija agron sele

Povezane teme

Poeziju pišem iz vrenja sopstvenog bića... Viktor Radun Teon (1965) je ovih dana, u Biblioteci  “Milutin Bojić „,  predstvio svoju novu zbirku pesma pod nazivom „Krv i ruža&ld...

POEZIJA KAO IGRA INTELEKTA I KONSTRUKCIJSKOG UMEĆA... (Milena Vukoje Stamenković, Svet u čaši, Albatros plus,  Beograd, 2016) Milena  Vukoje Stamenković je nezasluženo nedovoljno poznata u srpsk...

Kroz nasleđe trajemo... U galeriji Gvarnerijus sutra će biti organizovan nesvakidašnji kulturni  događaj, predstavljanje autorke Evice Milenković Milić sa tri nove knjige p...

Maria Victoria: Moje mogućnosti su, gotovo, neograničene... Teško je dati kratak odgovor na pitanje ko je Maria Victoria Živanović jer pripada onoj kategoriji izuzetnih ljudi koji se ne daju staviti u okvire. N...

Snovi su razgovor sa sopstvenom dušom... Gordana Verica Mićunović rođena je 1957. godine u malom rudarskom naselju Rudnik na Kosovu, u porodici Spasić. Zbog ratnih dešavanja 1999. godine, svoje ...