Kultura je najpouzdaniji most između naroda i država. Rekla bih da je najistančanija ona politika koja je izražena jezikom kulture.

Činjenica je da Srbija i Azerbejdžan kao prijatelji i strateški partneri već godinama sarađuju u mnogim oblastima. Tokom nekoliko poslednjih godina značajno je intenzivirano delovanje obe stranе radi predstavljanja i upoznavanja kulture oba naroda.

Kulturni i umetnički centri i organizacije imaju posebno mesto u uspostavljanju kulturnih odnosa i njihovoг razvijanjа. Sa tim saznanjem, Azerbejdžan je nakon dobijanja nezavisnosti počeo da obraća posebnu pažnju na uspostavljanje i razvoj kulturnih odnosa između naroda i država.

Azerbejdžanski kulturni centar u Beogradu trudi se da upozna čitaoce Srbije i regiona sa istorijom i kulturom Azerbejdžana, kao i sa njegovim najboljim piscima i naučnicima. Za to vreme, kulturni centar je, uz podršku Ambasade Azerbejdžana u Srbiji, uspešno sproveo niz projekata. Pored predstavljanja azerbejdžanske književnosti srpskim čitaocima, Azerbejdžanski kulturni centar uz podršku Ambasade Azerbejdžana paralelno upoznaje i čitaoce u Azerbejdžanu sa piscima i pesnicima Srbije. Kao primer možemo navesti romane Na Drini ćuprija Ive Andrića, Hazarski rečnik Milorada Pavića, potom Antologiju srpske poezije, Na obali Hazarskogmora Jasmine Mihajlović i druge knjige prevedene na azerbejdžanski jezik.

Nastavljajući ovu tradiciju nedavno je na azerbejdžanskom jeziku, uz inicijativu i podršku Ambasade Azerbejdžana, u Srbiji objavljen roman publiciste i novinara, akademika SKANU Dragana Damjanovića Anastasija – čuda srpske svetiteljke, posvećen majci Svetog Save, jednoj od najobrazovanijih žena svoga vremena.

Dragan Damjanović je po obrazovanju profesor književnosti i pedagogije. Autor je trideset jednog romana. Predsednik je Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika, najstarije akademije na Balkanu u kojoj su predsedavali Jovan Cvijić i Josif Pančić.

Roman Dragana Damjanovića Anastasija – čuda srpske svetiteljke je knjiga o Svetoj Anastasiji, vizantijskoj princezi Ani, ženi Stefana Nemanje, osnivača prve srpske države i loze Nemanjića, majci Svetog Save i izvanrednih vladara Stefana, prvog srpskog kralja, i Vukana; najobrazovanijoj ženi svog vremena koja je kao monahinja poslednje godine života provela u manastiru Vavedenje presvete Bogorodice kod Kuršumlije, iz kojeg je bdela nad srpskim narodom kroz nadolazeće vekove, pa i ovo naše vreme, i dane koji tek predstoje.

Predgovor za izdanje na azerbejdžanskom jeziku napisao je akademik Kamal Abdula, pisac i rektor Univerziteta za strane jezike u Bakuu. Kamal Abdula u svom predgovoru predstavio je istorijske činjenice o vremenu koje se opisuje u romanu, pripremajući čitaoca na azerbejdžanskom jeziku na bolje shvatanje kulturnog i duhovnog života, a takođe socijalno-političkih realnosti toga doba u Srbiji.
Kamal Abdula podvlači da je D. Damjanović, pišući o velikoj istorijskoj temi na način pristupačan širokom krugu čitalaca, približio istorijske ličnosti običnom čoveku. Opisujući lik Anastasije, on akcenat stavlja na njenu vernost, empatiju i ljubav prema srpskom narodu i državi.

Na azerbejdžanski jezik roman je preveo Nadir Godžabejli, a izdavač i redaktor je publicista, novinar i vrsni prevodilac Alovsat Agalarov. Treba spomenuti da je gospodin Agalarov preveo na azerbejdžanski jezik roman Milorada Pavića Hazarski rečnik.

Multikulturalizam je način života azerbejdžanskog naroda. Vekovima je narod koji živi na toj teritoriji, pretvorivši tolerantnost, trpeljivost i poštovanje drugih religija i kultura u stil života, davao značajan doprinos miru. Danas je multikulturalizam u Azerbejdžanu uzdignut na rang državne politike. Naravno, uzimajući u obzir gore navedeno, sigurna sam da će roman Dragana Damjanovića - Anastasija – čuda srpske svetiteljke izazvati interesovanje kod azerbejdžanskih čitalaca, pomoći razumevanju srpske istorije i otvoriti nove horizonte za dijalog u sferi kulture.

Predsednica Kulturnog centra Azerbejdžana Zarifa  Alizade

Foto: Kurir / E.K., Foto: Promo

Tweet

Tagovi sveta anastasija kultura istorija dragan damjanovic zarifa alizade azerbejdzan srbija

Povezane teme

Koliko znamo o muzici iz doba antičke civilizacije... Od svih područja delatnosti i filozofije iz perioda antičke civilizacije, o muzici znamo najmanje. Nematerijalan u svojoj biti i time zagonetniji, taj dar bogov...

Azerbejdžan se seća žrtava genocida u Hodžaliju... Istorija čovečanstva bila je svedok užasnih zločina nad nedužnim civilima posle 1900-ih godina. Masovno i namerno ubijanje Jevreja od strane nacističke Nemač...

Ako jednog dana pesma umre, više neće biti ljudi već samo robota... Jolanda Roberta Positano je ličnost posebnog kova, intelektualno radoznala, komunikativna, a nadasve humana i darovita. Po obrazovanju advokat a po vokaciji ...

Arno Gujon - jedan od dobitnika ZLATNE ZNAČKE za 2018. godinu... Arno Gujon dobitnik je nagrade Zlatna značka, koju dodeljuje Kulturno - prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za ...

Internacionalne boje 2017 u Frankfurtu okupile umetnike iz nekoliko zemalja sveta... Na mirnoj  vijugavoj Majni u gradu Frankfurtu, u Nemačkoj, gde se sliva i primećuje moć eura i svetskog kapitala, gde postoje tri vrste ljudi: oni obasjani...