19. June 2021

Mr sci dr med Dejan V. Pavlović Mr sci dr med Dejan V. Pavlović Laparoskopija u ginekologiji

Komforno operativno lečenje je moguće

Komforno operativno lečenje se sprovodi endoskopskom metodom i značajno olakšava oporavak pacijenta u odnosu na otvorene operacije. Na ovu temu za Balkan In je govorio dr Dejan V. Pavlović iz Ginekološko - akušerske klinike Narodni front.

 

 

Šta je laparoskopija i u kojim slučajevima se ona primenjuje u ginekologiji?

Laparoskopija je endoskopska hirurška metoda (endo - unutra; skopija- gledati), kojom posebnim hirurškim, odnosno, endoskopskim instrumentima ulazimo u abdominalnu šupljinu u slučaju ginekološke patologije i direktno vizuelizujemo prostor i eventualne patološke procese. Nakon dijagnostikovanja patologije, pristupamo hirurškom (endoskopskom) tretmanu. Rez na koži je oko 1 cm (max.) i to je jedino što se spolja vidi, a rezultat operativnog tretmana je potpuno adekvatan, tj. ne gubi se, ni najmanje, na kvalitetu.

Koji su razlozi za dijagnostičku laparoskopiju?
LaparoskopijaIndikacije za dijagnostičku laparoskopiju su i glavna prednost same metode, naime, kod stanja kod kojih nam nije najjasnije šta je razlog i supstrat pretpostavljenog patološkog procesa u abdomenu, dijagnostička laparoskopija je zlatni standard u ginekologiji.
Indikacije: sterilitet, bolovi u abdomenu nejasne etiologije, slobodna tečnost u abdomenu, suspektna vanmaterična trudnoća, appendicitis (upala slepog creva)...etc.


Postoje li u kliničkoj praksi stanja u kojima se laparoskopija ne može uraditi?
Naravno da svaka metoda ima svoje limite. Laparoskopija se ne može uraditi (apriori), a da se i ne pokuša, samo u slučajevima kontraindikacija sa anesteziloške, internističke, strane a otežava uspešnost metode činjenica da je kod pacijentkinje do sada, bilo više operacija, ali apsolutno ne isključuje mogućnost laparoskopije.

Koje su prednosti laparoskopske hirurgije nad otvorenom?
Prednosti su manja operativna trauma, značajno lakši i brži postoperativni oporavak… Tokom operacije je bolja vizuelizacija jer je kamera na svega nekoliko milimetara od preparata.

Da li se kod laparoskopije poštuje princip klasičnog hirurškog protokola, odnosno, pripreme pacijenta i šta on podrazumeva?

Nema posebne razlike u pripremi pacijentkinje za laparoskopiju između klasične hirurgije i ove metode. Priprema se sastoji u toaleti prednjeg trbušnog zida, po mogućstvu pripremi digestivnog trakta, što podrazumeva preoperativno korišćenje nekog laksativnog sredsva, pregled interniste itd...

Kakva je tehnika rada, šta je neophodno za izvođenje laparoskopije? Čime, u tom smislu, a i kad je kadar u pitanju, raspolažemo u odnosu na naprednije zemlje?

Od "tehnike" koja je neophodna za laparoksopiju, potreban je stub za laparoskopiju koji u sebi sadrži izvor gasa, kameru, odnosno, optiku, izvor svetla za kameru, priključke za instrumente - bipolarna struja, ultrazvučni nož. Što se tiče kadra, potpuno smo “up to date” sa svetom, ali, nažalost, endoskopija nije u Srbiji standardna procedura, kad to kažem, mislim na regionalne centre i to je nešto što nam ,zaista, nedostaje.


Koja je uloga ugljen dioksida kod ovakvih procedura?

Uloga CO2 u laparoskopijama je da se stvori pneumoperitoneum, ubacivanjem gasa kroz Veres-ovu iglu, da bi se stvorio efekat "kupole" i omogućio prostor za rad. Ubacivanjem CO2 se stvara pritisak u abdomen, uobičajeno oko 14 KPA, moguće je do 20 KPA, da bi se podigao prednji trbušni zid. Za jednu laparoskopiju koja traje oko sat vremena se "potroši"oko 300l CO2.

Da li su kod ovakvog operativnog lečenja rizici od komplikacija manji u odnosu na klasičnu hirurgiju?

Rizici su kod laparoskopskih operacija drugačiji, u odnosu na klasičnu operaciju, a sastoje se od same tehnike izvodjenja. Veres-ova igla se, praktično, uvodi u abdomen "na slepo", da bi se ubacio gas. Postoji određena opasnost, zaista krajnje minimalna, od rupture unutrašnjih organa, kao i povećana opasnost od povrede intraabdominalnih organa i krvnh sudova. Medjutim, pažljivim radom i iskustvom vodjen operator može svesti rizike u domen teorije.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Povezane teme

Ispovedanje kolektivne tragike... Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je u svom izvanrednom  pro...

Ja to mogu ili preuzimanje rizika u životu... „Najskuplje je rizikovati i ne preduzimat ništa“Džon Ford Često danas možemo da čujemo da je važno da „izađemo iz svoje zone komfora...

Seksualnost, dar bogova... „Ponekad se osećam, zaista, usamljenim dok spavam sa tobom", Haruki Murakami Kada se pomene tema kao što je seks, obično svi imamo neke emocije....

Ružičasti pire za bebe... Potrebno je:     100 g šargarepe    100 g krompira    1 kašičica maslaca    2 ka&sc...

Neuroza... Za razliku od organskih oboljenja, uslovljenih poremećajem jednog ili više organa, neuroze spadaju u takozvana funkcionalna oboljenja. Ovaj naziv ukaz...

jul 29 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.
januar 11 2017

Veče Zorana Živkovića na Kolarcu

U četvrtak, 12. januara,  u 18 sati, u Maloj Sali Kolarčeve zadužbine, održaće se književno…
avgust 10 2016

Meditacija

Dostizanje harmonije uma, tela i duha

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

"Pelagićev runolist" dodeljen Zoranu Hr. Radisavljeviću

U manastiru Gomionica iz XVI veka, četrdesetak kilometara od Banja Luke, u Republici Srpskoj, 27. avgusta, nagrada „Pelagićev runolist” za 2016. godinu, uručena je  Zoranu Hr. Radisavljeviću (1952), beogradskom novinaru,…

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević