Šta se, zapravo, dešava kad jedemo meso i kuvano voće i povrće
Jedan od glavnih mitova o ishrani glasi da je meso neophodno za život čoveka, iako ga trećina čovečanstva hiljadama godina ne jede i zdraviji su od onih koji ga jedu.
Takođe, mit o kalcijumu koji nas savetuje da pijemo mleko da bismo imali jake kosti, iako znamo da krava ima veoma snažne kosti i rogove, ima kalcijuma u mleku u izobilju, a ne pije mleko.
Hranimo se kako nalažu pogrešne piramide ishrane po školama i bolnicama iako već dugo postoje dokazi o štetnosti visokoproteinske hrane.
O čemu se tu radi? Zbog čega u vremenu najrazvijenije medicine imamo najviše bolesnih ljudi?
Čovek nije mesojed i to dokazuju mnogobrojne studije. Ukoliko uporedimo digestivni trakt čoveka i životinja mesojeda i biljojeda, videćemo da čovek spada u grupu biljojeda po svim karakteristikama. Lav je brz i može uhvatiti antilopu u trku, ima kandže kojima hvata plen i kida meso oštrim zubima. Čovek, kao i biljojedi ne mogu uhvatiti životinju u trku, nemaju kandže i imaju ravne kutnjake. Probajte da skočite na kravu, odgrizete parče mesa i biće vam jasno da nismo opremljeni za ubijanje. Mesojedi imaju kiselinu u ustima gde započinje varenje mesa, u stomaku imaju 20 puta jaču kiselinu od čoveka i veoma kratka creva kroz koja meso prođe za nekoliko sati svareno.
Ljudi i životinje biljojedi sa druge strane nemaju kiselinu u ustima, imaju veoma slabu kiselinu u stomaku koja ne može variti meso, tako da dolazi do raspadanja a ne varenja. Čovek ima veoma duga creva tako da meso ostaje u stomaku 72 sata, što je 3 dana. Ostavite parče mesa tri dana na sobnoj temperature i videćete šta se dešava u stomaku. Produkti raspadanja tog mesa će se resorbovati u telo i mogu izazvati rak i mnoge druge bolesti.
Meso koje se nalazi po prodavnicama je odavno u procesu raspadanja ali se veštačka boja održava ugljen-monoksidom kojim se prska. U mesu se takođe nalaze hormoni koji se životinjama na farmama daju da bi brže rasle i donele više novca. Ti hormoni mogu izazvati rak prostate i dojke ali i rani pubertet kod dece tako da danas imamo decu koja već u 5-6 godina dobijaju prve karakteristike puberteta. Znamo da je 60 odsto smrtnosti u Srbiji uzrokovano kardiovaskularnim bolestima koje su pre svega posledica pogrešne ishrane životinjskim produktima. (više detalja o povezanosti kardiovaskularnih bolesti i hrane životinjskog porekla možete pročitati u knjizi “Kineska studija”-najopsežnija studija o ishrani)
Retko će vam to neko jasno i jednostavno objasniti ali radi se o sledećem – masnoće iz mesa i mleka zapušavaju krvne sudove i ako se taj krvni sud nalazi u srcu, doći će do infarkta, ako se nalazi u mozgu, doći će do moždanog udara. Jednostavno i ubojito. Šta je onda naš lek, šta trebamo jesti, pitate se? Lek je vrlo jednostavan i delotvoran. Ono što hranu čini hranom je sunčeva energija uskladištena u njoj. Sunce je primarni izvor energije na zemlji. Sunčeva energija se transformiše fotosintezom u biljkama i tako dobijamo sekundarni izvor energije. Kada jedemo meso, mi takođe uzimamo sunčevu energiju ali trećerazrednu, transformisanu kroz biljke i životinje, što ukazuje da je meso siromašan izvor energije, dok su sunce i biljke čisti i bogatiji izvori energije.
Nekada su ljudi živeli u skladu sa suncem. Ustajali su sa suncem i vraćali se u svoje kuće tek kada bi Sunce zašlo. Danas se ljudi plaše i kriju od Sunca, mažu štetne kreme na kožu koje izazivaju rak i blokiraju da zdravi sunčevi zraci dođu do kože, nose naočare za sunce i spavaju kada je sunce visoko na nebu. Da bi se napajali suncem, treba mu prvo dozvoliti da uđe u naše oči da aktivira žlezde hipofizu i epifizu koje se nalaze iza očiju i aktiviraju se svetlošću. Trebalo bi se izlagati što više suncu u jutarnjim i večernjim satima i ne nositi naočare za sunce.
Posle Sunca, sledeći čist izvor energije su žive nekuvane biljke, jer se kuvanjem hrana ubija i životna snaga nestaje. Ako posadimo pečenu jabuku, iz nje ništa neće izrasti jer u njoj nema života, ali ako posadimo sirovu jabuku, iz nje će izrasti prelepo drvo koje će roditi hiljade drugih plodova. Tako i kod nas ljudi, mi našu životnu snagu pospešujemo samo hranom koja ima životnu snagu. Nešto što je mrtvo će nam samo oduzeti životnu snagu i naše telo će početi da stari i umire. Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu – mrtvu hranu. Nasuprot tome, kada jedemo živu – sirovu biljnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni. Samo život može dati život!
Loša ishrana, nedostatak sunca i sveže vode je jedan od glavnih uzroka mnogih bolesti. Pravilna ishrana, detoksikacija i sunce mogu lečiti hronične bolesti čak i terminalne poput raka.
dr Slađana Velkov
hrana Povezane teme
Najnovije od
- Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja borbu sa karcinomom grlića materice u Istočnoj Srbiji
- Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja izvođenje laparoskopskih operacija u Novom Pazaru
- Elvira Kujović: U slikarstvu nema kraja mogućnostima
