19. November 2018

Gladijatori na filmu i u realnosti

Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Iako su u holivudskim filmovima i serijama, poput čuvenog „Gladijatora“ Ridlija Skota, borci - robovi osuđeni da se bore u areni do smrti, pojedine činjenice govore da postoji mnogo mitova o gladijatorima, a da je istina nešto drugačija.

Gladijatori su bili borci u starom Rimu, a sama reč potiče od latinskog „gladius" što je označavalo kratak rimski mač. Gladijatorske borbe uvedene su u Rimu u 3. veku pre n. e. kao deo pogrebnih svečanosti: kada bi umro neki aristokrata, njegova porodica je organizovala borbe robova koji su se borili do smrti.


Takve „igre" bile su svojevrsna zamena za ljudsku žrtvu, jer se verovalo da ljudska krv čisti dušu pokojnika. Rimski carevi su počeli da zabavljaju narod borbama gladijatora prvobitno u Forumu, a kasnije u amfiteatrima. Najpoznatiji je, svakako, rimski Koloseum.

Gladijatorske borbe ukinute su kada je ojačalo hrišćanstvo, i zabranjene zakonom cara Konstantina Velikog 325. godine. Ipak, i dalje su se povremeno održavale, a poslednji put održane su u Rimu, 1. januara 404. godine.

Ono što je manje poznato jeste da su se i žene borile kao gladijatorke. Reč je uglavnom o robinjama, ali i o slobodnim ženama koje su želele da se takmiče. O učešću žena u gladijatorskim borbama svedoče arheologija i književnost, a izgleda da je car Domicijan najčešće organizovao gladijatorske borbe u kojima su učestvovale žene. One su se borile obnaženih grudi, nalik na Amazonke, uglavnom bez zaštitne opreme poput šlemova, a te borbe, kao posebno zanimljive, održavale su se noću. U 3. veku zabranio ih je imerator Septimije Sever.

 

Većina gladijatora prvobitno su bili robovi koji su počinili teške zločine. Međutim, od 1. veka pre n. e. borbe su privukle i i slobodne ljude, jer su im obećavale novac i slavu. Među njima je bilo bivših vojnika, ali i plemića željnih uzbuđenja.

Čak je i nekoliko rimskih careva učestvovalo u gladijatorskim borbama, u strogo kontrolisanim uslovima i sa tupim noževima, a najpoznatiji među njima je ozloglašeni Kaligula.

Trenirani do iznemoglosti

Za razliku od filmova, gladijatori se nisu uvek borili do smrti. Borbe su se odigravale prema strogim pravilima, vodilo se računa da protivnici budu slične konstitucije i snage, a sudija je vodio računa o pravilima i zaustavljao borbu ukoliko bi borac bio teško ranjen.

Borba se završavala bez obzira na ishod ako bi se publika dosađivala, ili kada bi gladijatori izazvali glasno divljenje i poštovanje publike koja bi ih ispratila ovacijama.

Pošto je u obuku gladijatora ulagano dosta novca, njihovim vlasnicima nije bilo u interesu da ih izgube, pa su trenirani tako da rane svog protivnika, a ne da ga ubiju. A bili su trenirani do iznemoglosti. Njihova ishrana obilovala je ugljenim hidratima koji su im stvarali naslage u predelu trbuha, što ih je donekle štitilo od povreda prilikom borbi.

Postojalo je više vrsta gladijatora. Kroz vreme, i na osnovu iskustva, svrstavani su u svojevrsne klase: najpopularniji „murmiloni" i „treksi" borili su se mačem i štitom, „ekvitesi" su se pojavljivali na konjima, „dimakeri" su se borili sa dva mača, „esaderi" u dvokolicama. Klasa „retarija" bila je neobična po tome što su borci bili opremljeni samo mrežom i štitnikom na levom ramenu, sa namerom da zbune protivnika bacivši mrežu na njega.

Stotine hiljada ljudi stradalo je u rimskim amfiteatrima, u međusobnim borbama ili borbama sa divljim životinjama. Gladijatorima su se svi divili - i običan narod i aristokratija. Odatle potiče mnoštvo priča i legendi o njima, koje su mnoga gladijatorska imena učinila „besmrtnim."

 

Tatjana Cvejić

Povezane teme

Doniranje organa - najvažniji poziv u životu... Više od stotinu članova Nemačko-srpske privredne komore jednoglasno je dalo snažnu podršku nacionalnoj kampanji „Najvažniji poziv u životu" ...

Johann Lavundi, spona između nemačke i srpske kulture... Antologija Johanna Lavundija „Od A do Š: Osam vekova srpske poezije / Von A bis Z: Acht Jahrhunderte serbischer Poesie„ na srpskom i nemačkom...

Glogovac - Nikad neću učestovati u filmovima Holivuda gde su Srbi negativci... Glumac Nebojša Glogovac odbija saradnju sa glumcima u inostranstvu kao i  sa kolegama u Srbiji koji su spremni da prave filmske projekte u kojima će...

Balkan In... Bаlkаn IN je kulturno – informativni portаl koji se bаvi  prostorom objedinjenim zаjedničkim nаzivom Bаlkаn  i аktuelnim zbivаnjimа vezаnim zа n...

Najveći transformacijski seminar na Balkanu – BOB PROCTOR!... Bob Proctor, rođen 5. jula 1935 godine u Ontariu (Kanada). Poznati je svetski motivacijski govornik kom je jedna knjiga promenila čitav život i od tada, već 40 ...

Pročitano 2135 puta Poslednji put izmenjeno oktobar 14 2016
jul 29 2018

Mi i taj nepravedni svet - zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari?

Često se u životu pitamo zašto nam se događaju neke neprijatne i loše stvari.
septembar 29 2017

Ništa nije propalo, kad propalo sve je

U vreme kada se polemiše da li ima slobode izražavanja u medijima, koliko, uopšte, razmišljamo…
septembar 04 2016

Pčelinji hleb za savršenu krvnu sliku

Jedan od najboljih prirodnih preparata za poboljšanje nivoa hemoglobina u krvi, kao i kompletne krvne…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Film Emira Kusturice, "Na mlečnom putu", otvara ovogodišnji Fest

Film Emira Kusturice „Na mlečnom putu“ otvoriće 45. Fest. Ove godine on će biti održan u  Beogradu od 24. februara do 5. marta.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević