Spiritualni bulevar za uzvišene domašaje
Ilija Šaula već izvesno vreme posvećeno profiliše svoj literarni iskaz usmeren ka duhovnosti, ka spoznajama podstaknutim uvidima u srodna iskustva drugih, usmeravanju ka onome što je duhovna spoznaja, duhovno iskustvo, na šta ukazuje podnaslov Promisli o životu.
Svetlost kao izraz čiste ljubavi, duševnih i duhovnim senzacija bitna je karakteristika njegovog bića koje je potpuno okrenuto drugima i koje tu svetlosnu (ljubavnu ) supstancu neprekidno i nesebično emanira i literarno ovaploćuje kako u poeziji, tako i u prozi i ukupnom svom aktivizmu.
Knjigu pod nazivom Bulevar svetlosti, čine prozni lirski zapisi, priče, fantazmagorije, crtice, komentari i osvrti na neke pojave u kojima se kroz naraciju, a nekad i u esejističkom maniru, nekad kolokvijalno govori o veoma različitim temama. Osnovne teme su zapravo samoosvšećivanje bića, pokušaj osvetljavanja čovekove biti kroz rečeno, kroz dodire u duhu i vrednovanje čoveka i života spram ljubavi i humanih životnih vrednosti. Mnoge rečenice su, gotovo, sentence mudrosti, definicije o mudrosti, rečima, knjizi,poeziji, osećanjima, životu i smrti...Ovo je knjiga kojom se poziva na ljubav i slogu među ljudima. U tom smislu, autor nužno komparira afirmativno i degradirajuće u ovom vremenu kroz kontakte sa drugima, kroz upućivanje ka večnim vrednostima života koje ne zastarevaju te na taj način oživljava lepotu mudrosti prethodnih generacija i aktuelizuje njihove pouke. “Hranimo se ljubavlju, pustimo svetlost u sebe, svetlimo svakom živom biću na našoj planeti, budimo ljudi, volimo se!”
Bulevar svetlosti, Ilija Šaula
Ima li većeg i humanijeg imperativa od ovoga, biti drugome svetlost, biti oslonac i putokaz onima koje je zaposeo mrak i ne vide ni izlaz ni smisao porobljni beznađem?
Bulevar svetlosti Ilije Šaule, otvara večnu dilemu šta je stvaralački čin i šta sve na njega utiče. Ako se posmatra stovreno delo ima se utisak potpune celine, koja ponekad deluje kao da je srezana i odnekud izvučena cela te da se tu više ništa ne može ni za jotu promeniti. I pri tom ne znamo da li je delo stvarano sa naporom, u snažnom nadahnuću, odjednom ili sa prekidima, ali njegova knjiga ostavlja utisak celine koja je zrela odjednom „spuštena“ autoru u ruke, što nesumnjivo govori o duhovnoj fermentaciji i nužnom zrenju koje joj je prethodilo.
Ima umetnika koji veruju u nadahnuće i onih koji ga poriču, kod Šaule je ono očigledno jer ga otkrivaju lirska obasjanja kada je njegov duh bio najproduktivniji i dao najprecizniji literarni iskaz.
Ilija Šaula sa suprugom
Zanimljivo je kako o tome razmišlja Pol Valeri koji kaže da više voli da stvara pri punoj svesti a ne u nekoj duhovnoj egzalatciji koja mu omamljuje svest čak i ako tako nastalo delo pokazuje manjkavosti jer: “Mi se ne ispunjavamo i ne izgradjujemo kroz delo, kroz njegove prividnosti i dejstva, već samo kroz način na koji smo ga napravili”. Stoga je vredno pomenuti kako, zapravo, umetnik dok traga za formom svog dela, traga i za oblicima svoje svesti koja ga oblikuje dok delo nastaje, tako de se ne bismo sasvim složili sa Valerijem, jer se svest već jednom kvalitativno uobličena više ne vraća na niži nivo pre stvaranja dela.
Ilija Šaula je od onih budnih duša koje osluškuju svemir kao otkucaje sopstvenog srca, ali koje svesne ustrojstva civilizacije i nužnosti suprotstavljanja zlu, šire svetlost svog bića na sve strane pokušavajući da bar delimično rasvetle taj sveopšti mark ljudskog posrnuća. Ljubav je oduvek bila sinonim svetlosti i filozofi su je uvek izjednačavali sa svetlošću čega je i ovaj autor svestan. On, zaprvao, sve vreme podseća na arhetip, na ono fundamentalno u čoveku a to je ideja dobra koja se mora vrlo svesno sprovoditi i njome treba podsticati druge da je se osveste.
Autor Bulevara svetlosti racionalnim delom svog bića sagledava svet oko sebe, ali njemu ne izmiče mistična suština i čovekove duše i egzistencije. Stoga on stalno evocira sećanja na svoje detinjstvo, svoj bajkovit zavičaj na Kordunu iz vremena kada se još moglo naivno i nevino verovati u dobrotu: “U mom selu na Kordunu živelo je dosta starih mudraca. Svi su bili stariji od veka. Moje selo je bilo rasprostranjeno na devet brda. Na svakom od njih živeo je po jedan mudrac. Oni su se sastajali samo jednom godišnje i to na Svetog Iliju.Tada bi se svi seljani okupili na zboru da bi saslušali njihove propovedi.Usudio sam se da pitam jednog mudraca, šta je sreća. On se nagnuo ka meni, zagrlio me i šapnuo: Sreća se zaslužuje. Nisam ga razumeo.”
Ilija Šaula
Za neke spoznaje nužno je iskustvo i misaona zrelost. Ilija Šaula, posredstvom knjige Bulevar svetlosti pokazuje da je tim spoznajama dorastao i da sad ima odgovor na pitanje postavljeno u detinjstvu, šta je sreća! Sreća je imati mnogo ljudi u srcu i biti u srcima mnogih ljudi. I da je, zapravo, sreća ta ”usmerena energija”, ta oživljena ljubav ka bližnjem i odgovor na nju, a ona se prenosi rečima. Zato u njegovim knjigama ima toliko svetlećeh reči, toliko apelativa, toliko energije koja greje i ozaruje ljude koji sve više zaboravljaju da su plod ljubavi i da treba da umnožavaju ljubav.
Komentarišući virtuelna “posela” ( to jest svet na društvenim mrežama koji ga nadahnjuje i podstiče na pisanje, Šaula primećuje da je i tu mnogo zla, ali i mnogo konstruktivnih susreta:
Suprotnosti nisu isključivi činioci jedne celine već se uzajamno dopunjuju. Racionalno i mistično jesu suprotnosti, ali se one ujedinjuju u čoveku. Fritjof Kapra u Tao fizike kaže: „Nauci nije potreban misticizam, i misticizmu nije potrebna nauka, ali čoveku je potrebno i jedno i drugo.“ Ukloniti bilo koju od ovih suprotnosti znači osiromašiti čovekove mogućnosti i moći. Udružena moć dve suprotnosti izvire iz ljudskog bića kao njegova životna istina.
Kajzerling kaže: patnju sudbine ne preuzimam na sebe zato da bih vežbao podnošenje i strpljivost. To bi bilo samo negativno, sam moralitet, sve u svemu samo vrlina. Patnju treba da preuzmem zato što me ona podstiče na uzvišenije. To uzvišenije je potpuno bivstvo. Celovito Bivstvo i njegova Istina. Jer „samo ono što boli obuzima čoveka, celinu čovekovu i potpunog čoveka“. Ka tom uzvišenijem neprekidno traga ovaj ozareni patnik koji je štošta preturio preko glave.
Brankica Damjanović, Ilija Šaula, Milica Lilić
Šetnja Bulevarom svetlosti Ilije Šaule donosi ozarenja, a nastoji da zakloni od svih senki koje nastanjuju dušu čoveka savremenog doba. Jureći ka sve nedohvatnijim ciljevima koje moderno doba postavlja pred njega on je izgubio elan i volju za spuštanje u dubinu duše gde prebiva neotkrivena i neiscrpna ljubav i lepota koju možemo stvaralački artikulisati i obnoviti se. To je model koji Šaula ne samo zagovra već i demonstrira u celini knjige afirmišući energetsku moć duha i ljubavi, onih večnih sila u čoveku koje su zapretane ali koje večno žive i čekaju da ih vaskresnemo.
Autor ove knjige kao primarno načelo svoje poetike nudi baš to: evokativnu moć reči, umetnosti i veru u to da reči mogu delovati ozdravljujuće, da ljubav može da se probudi u svima i da ozari sve.
Jednostavnog stila knjige Bulevar svetlosti je podsticajna i potrebna savremnom ispražnjenom čoveku izgubljenom između htenja, moranja i nemogućnosti realizacije svojih ciljeva. Dakle, svima, jer “ljubav je arterija čovečanstva...i vlada svetom potajno i neumoljivo!” Mada mnogi toga nisu svesni a Ilija Šaula piše baš zbog toga, angažovanja svesnosti u poimanju i doživlaju života , kao što nas na to odavno podseća i Ivo Andrić:
"To je jasno onima koji se bave umetnošću, naukom i filozofijom, ali nije onima koji su opsednuti materijalnim dobrom, sticanjem, lakim životom. Napredak u vremenu uvek je napredak u svesnosti...
Mr Milica Jeftimijević Lilić
Povezane teme
Najnovije od Balkan IN
- Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja borbu sa karcinomom grlića materice u Istočnoj Srbiji
- Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja izvođenje laparoskopskih operacija u Novom Pazaru
- Elvira Kujović: U slikarstvu nema kraja mogućnostima