28. February 2020

Šta se, zapravo, dešava kad jedemo meso i kuvano voće i povrće

Jedan od glavnih mitova o ishrani glasi da je meso neophodno za život čoveka, iako ga trećina čovečanstva hiljadama godina ne jede i zdraviji su od onih koji ga jedu.

Takođe, mit o kalcijumu koji nas savetuje da pijemo mleko da bismo imali jake kosti, iako znamo da krava ima veoma snažne kosti i rogove, ima kalcijuma u mleku u izobilju, a ne pije mleko.
Hranimo se kako nalažu pogrešne piramide ishrane po školama i bolnicama iako već dugo postoje dokazi o štetnosti visokoproteinske hrane.

O čemu se tu radi? Zbog čega u vremenu najrazvijenije medicine imamo najviše bolesnih ljudi?
Čovek nije mesojed i to dokazuju mnogobrojne studije. Ukoliko uporedimo digestivni trakt čoveka i životinja mesojeda i biljojeda, videćemo da čovek spada u grupu biljojeda po svim karakteristikama. Lav je brz i može uhvatiti antilopu u trku, ima kandže kojima hvata plen i kida meso oštrim zubima. Čovek, kao i biljojedi ne mogu uhvatiti životinju u trku, nemaju kandže i imaju ravne kutnjake. Probajte da skočite na kravu, odgrizete parče mesa i biće vam jasno da nismo opremljeni za ubijanje. Mesojedi imaju kiselinu u ustima gde započinje varenje mesa,  u stomaku imaju 20 puta jaču kiselinu od čoveka i veoma kratka creva kroz koja meso prođe za nekoliko sati svareno.


Ljudi i životinje biljojedi sa druge strane nemaju kiselinu u ustima, imaju veoma slabu kiselinu u stomaku koja ne može variti meso, tako da dolazi do raspadanja a ne varenja. Čovek ima veoma duga creva tako da meso ostaje u stomaku 72 sata, što je 3 dana. Ostavite parče mesa tri dana na sobnoj temperature i videćete šta se dešava u stomaku. Produkti raspadanja tog mesa će se resorbovati u telo i mogu izazvati rak i mnoge druge bolesti.


Meso koje se nalazi po prodavnicama je odavno u procesu raspadanja ali se veštačka boja održava ugljen-monoksidom kojim se prska. U mesu se takođe nalaze hormoni koji se životinjama na farmama daju da bi brže rasle i donele više novca. Ti hormoni mogu izazvati rak prostate i dojke ali i rani pubertet kod dece tako da danas imamo decu koja već u 5-6 godina dobijaju prve karakteristike puberteta. Znamo da je 60 odsto smrtnosti u Srbiji uzrokovano kardiovaskularnim bolestima koje su pre svega posledica pogrešne ishrane životinjskim produktima. (više detalja o povezanosti kardiovaskularnih bolesti i hrane životinjskog porekla možete pročitati u knjizi “Kineska studija”-najopsežnija studija o ishrani)


Retko će vam to neko jasno i jednostavno objasniti ali radi se o sledećem – masnoće iz mesa i mleka zapušavaju krvne sudove i ako se taj krvni sud nalazi u srcu, doći će do infarkta, ako se nalazi u mozgu, doći će do moždanog udara. Jednostavno i ubojito. Šta je onda naš lek, šta trebamo jesti, pitate se? Lek je vrlo jednostavan i delotvoran. Ono što hranu čini hranom je sunčeva energija uskladištena u njoj. Sunce je primarni izvor energije na zemlji. Sunčeva energija se transformiše fotosintezom u biljkama i tako dobijamo sekundarni izvor energije. Kada jedemo meso, mi takođe uzimamo sunčevu energiju ali trećerazrednu, transformisanu kroz biljke i životinje, što ukazuje da je meso siromašan izvor energije, dok su sunce i biljke čisti i bogatiji izvori energije.


Nekada su ljudi živeli u skladu sa suncem. Ustajali su sa suncem i vraćali se u svoje kuće tek kada bi Sunce zašlo. Danas se ljudi plaše i kriju od Sunca, mažu štetne kreme na kožu koje izazivaju rak i blokiraju da zdravi sunčevi zraci dođu do kože, nose naočare za sunce i spavaju kada je sunce visoko na nebu. Da bi se napajali suncem, treba mu prvo dozvoliti da uđe u naše oči da aktivira žlezde hipofizu i epifizu koje se nalaze iza očiju i aktiviraju se svetlošću. Trebalo bi se izlagati što više suncu u jutarnjim i večernjim satima i ne nositi naočare za sunce.


Posle Sunca, sledeći čist izvor energije su žive nekuvane biljke, jer se kuvanjem hrana ubija i životna snaga nestaje. Ako posadimo pečenu jabuku, iz nje ništa neće izrasti jer u njoj nema života, ali ako posadimo sirovu jabuku, iz nje će izrasti prelepo drvo koje će roditi hiljade drugih plodova. Tako i kod nas ljudi, mi našu životnu snagu pospešujemo samo hranom koja ima životnu snagu. Nešto što je mrtvo će nam samo oduzeti životnu snagu i naše telo će početi da stari i umire. Umorni smo i pospani kada jedemo kuvanu – mrtvu hranu. Nasuprot tome, kada jedemo živu – sirovu biljnu hranu, osećamo se osveženi i odmorni. Samo život može dati život!


Loša ishrana, nedostatak sunca i sveže vode je jedan od glavnih uzroka mnogih bolesti. Pravilna ishrana, detoksikacija i sunce mogu lečiti hronične bolesti čak i terminalne poput raka.

dr Slađana Velkov

Povezane teme

Parastosi iliti terevenke bez muzike... Misterija ili ne, smrt je neminovnost. Trenutak nastajanja u sebi nosi seme nestajanja. Tako je oduvek. Nema početka bez kraja, ni obrnuto, verujem. Zašt...

Hronični umor zbog smene godišnjih doba... Smenu godišnjih doba mnogi neće osetiti samo po promeni temperature, već i po manjku energije. Procenjuje se da svaka druga osoba u tom periodu ima simpt...

Drugi beogradski marš protiv Monsanta... Obaveštavamo javnost da će se 20. maja u 11 sati na Trgu republike održati Drugi beogradski marš protiv Monsanta. Porodična šetnja će se...

Zeleni čaj za tretiranje gubitka pamćenja... Uvek se govorilo da je zeleni čaj najzdraviji topli napitak, a istraživanja potvrđuje da je dobar i za mozak. Naučnici tvrde da zeleni čaj poboljšava ...

Neuroza... Za razliku od organskih oboljenja, uslovljenih poremećajem jednog ili više organa, neuroze spadaju u takozvana funkcionalna oboljenja. Ovaj naziv ukaz...

mart 31 2018

JUNAKINJA SAMOĆE - odlomak iz monodrame Olge Janjić Bikar

Izbjeglička soba (metalni krevet, uz krevet starinska stolica s naslonom, naspram kreveta peć-bubnjara. Malo dalje…
septembar 14 2019

Hronični umor zbog smene godišnjih doba

Smenu godišnjih doba mnogi neće osetiti samo po promeni temperature, već i po manjku energije.…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo2.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

Nobelova nagrada za književnost pripala je američkom kantautoru Bobu Dilanu

Američki kantautor Bob Dilan dobitnik je Nobelove nagrade za književnost za 2016. godinu, saopštila je danas Švedska kraljevska akademija nauka u Stokholmu.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević