Nikola Petrović, predsednik i trener Karate kluba Foke
Karate klub Foke
Sport za individualce iliti filozofija koja se živi
Karate klub Foke je, zapravo, škola za najmladje. Koji je to uzrast kada je najbolje početi sa bavljenjem ovim sportom? KK FOKE je osmišljen kao rekreativni klub za decu prvenstveno, što je I jeste. Stalno odvraćam roditelje koji dođu sa decom koja nemaju još ni 5 ili 6 godina jer nije karate za tako mali uzrast, bar ne onaj koji mi radimo.
Idelano vreme za početak bavljenja karate sportom je 6 i više godina, odnosno kada deca krenu u predškolsko pa im se formiraju obaveze i tada je prvi senzitivni period motoričkog učenja. Tada je najbolje da pristupe bilo kom sportu.
Karate povoljno utiče na rast i na razvoj deteta. Na šta konkretno?
Bavljenje bilo kojim sportom u granicama rekreativnog, što bi značilo 2 – 3 puta nedeljno je, apsolutno idealno za svako dete. Sport uopšte pomaže psihofizičkom razvijanju jer se zasniva na igri koja razvija različite sisteme. Mišljenja sam da karate pomaže razvijanje dve ključne sposobnosti: kognitivne sa jedne strane i ambivalentnosti sa druge. Naravno, opet kao i većina sportova, karate pomaže razvijanju brzine, okretnosti, snage, gipkosti… U nekoliko navrata sam čuo i lekare da preporučuju karate kao terapiju u pravilnom držanju tela i ispravljanju ravnih tabana. I jeste tako.
Da li svako dete može da se bavi ovim sportom ili postoje preduslovi
Karate je sport kojim svako dete može da se bavi. Jedini uslov koji ja postavljam i namećem je disciplina. Ne vojnička već ona koja se zasniva na uzajamnom poštovanju bez obzira na godine učenika.
Kako pristupate deci na psihološkom aspektu? Da li je to teži deo obuke u odnosu na praktični, odnosno, na učenje tehnika?
Svako dete je različito i tako mu i pristupam. Za svako dete moram imati drugačiju taktiku i drugačiji ton i sve to mora biti 100% iskreno jer klinci ne trpe foliranje. Učenje tehnika je školska stvar, svaki trener sa završenom školom bi treba da ume da prenese znanje deci. Mnogo je veći i lepši izazov ukapirati grupu i svako dete posebno i naći šta ih pokreće pa karate prilagoditi tome. Ja bar tako radim.
Koliko majstora je Karate klub Foke iznedrio?
Klub je od svog nastanka do danas izveo na put majstora karate sporta 23 učenika za Shodan - 1. DAN i 6 za Nidan – 2. DAN. To su klinci koji su počeli da treniraju pre 12 godina i neki od njih i dan danas napreduju i usavršavaju se.
Da li Vaši polaznici učestvuju na takmičenjima u zemlji I izvan nje I kakve rezultate beležite?
Jedno vreme smo nastupali na svim mogućim takmičenjima. Takmičili smo se na prvenstvima regiona i države, na klupskim turnirima, internacionalnim turnirima u zemlji i inostranstvu ali poslednje dve godine smo smanjili tu vrstu angažovanja i to drastično. Naši takmičari su osvajali medalje na svim pomenutim takmičenjima. Ne znam broj. Mislim da je došlo do zasićenosti dece i pomeranja prioriteta sa takmičenja na usavršavanje. Što je, mislim, korak unapred za tu decu. Problem sa takmičenjima je uvek postojao i dan danas postoji (redovno pratim takmičenja iako se retko pojavljujemo tamo).
Imate li podršku Saveza ili sponzora koji bi okakšali samo funkcionisanje kluba I koliko je, uopšte, naša svest o ovom sportu razvijena?
Savez je tu da nam da podršku ako nam zatreba. Slično aparatu za gašenje požara, prisutan je ali ga niko nikad nije iskoristio i mora da se obnavlja svake godine. Ista stvar. Godišnje, klub plaća registraciju u savez kako bi se našao u sistemu takmičenja i bio deo granskog saveza i to je sve. Verovatno bi od saveza stigla neka vrsta pomoći da je zatražim ali se trudim da, kao i do sada, ne tražim pomoć ni od koga. Čak i sponzore odbijamo jer smatram da klub kakav su Foke ne treba da ima pritisak sa bilo koje strane.
Koji su, eventualni, problemi sa kojima ste sučeni?
Problema uvek ima i uvek će ih i biti. Trenutno se suočavamo sa problemom nerazumevanja. Konkretno, već 12 godina radimo u OŠ Kneginja Milica i do ove sezone nikad nismo imali problema. Pre 7 godina smo nabavili tatami podlogu koja je za potrebe dece u karate klubu i dece mlađeg školskog uzrasta škole bio postavljen u maloj fiskulturnoj sali gde treniramo. Ove sezone se promenio školski odbor koji nas je ucenio da podignemo podlogu kako bi produžili ugovor. Sad školska deca imaju fizičko na parketu a naša deca na tatamiju. Nema mnogo smisla.
Koliko često vršite prijem novih članova?
Od kada je klub otvoren ima politiku primanja članova na početku sezone i to u septembru i oktobru mesecu. Poslednjih par godina početnici ne plaćaju članarinu u septembru što se pokazalo kao jako dobar marketinški potez. U tom preiodu deca i roditelji uoče način na koji radimo i u većini slučajeva im se to dopadne i ostanu članovi.
Da li je karate sport, odnosno, veština koja se izučava na duže staze, što prevazilazi trajanje obuke, odnosno, da li karate postaje filozofija koja se živi?
To je nekada bilo tačno. Danas samo nekolicina ima taj stav i takav pristup karate sportu. Deca napuštaju karate iz raličitih pobuda i većinu mogu da razumem. Uglavnom je to odlazak na ekipni sport zbog društva jer karate, ako ga sagledamo u celosti, jeste sport za individualce. Druženje ne izostaje ali karatista je onoliko dobar koliko se sam potrudi. To ne vole baš svi. Ekipni sportovi su zbog toga nekoj deci privlačniji. Drugi razlog odustajanja od karatea koji, moram da kažem ne razumem, jeste nakon položenog ispita za majstorsko zvanje, odnosno, laički za crni pojas. Dešava se meni i mojim kolegama isto, učenici nakon 10 godina vežbanja i usavršavanja u karate sportu polože za crni pojas i odustanu sa izgovorom da su karate naučili. Karate je najlepši kada ga trenirate bez opterećenja koje nameće neki ispit, onda zapravo počinjete da karate prilagodjavate sebi što je najdivniji deo. Slično bi bilo kao da učite za vožački i onog dana kada položite ostavite auto i vozite se prevozom.
karate Povezane teme
Najnovije od
- Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja borbu sa karcinomom grlića materice u Istočnoj Srbiji
- Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja izvođenje laparoskopskih operacija u Novom Pazaru
- Elvira Kujović: U slikarstvu nema kraja mogućnostima
