Muzo moja!

U kojoj lepoti sutona se kriješ?
U kakvom gaju snom mi rasteš?
Čijim pesmama šetaš dubokim usecima?
Kakvom me svetlošću obasjaš u mrkloj noći?

Muzo moja!
Stojim na litici tišine,
Sad razumem tišinu svemira,
Kraj mene davni zalasci sunca plove
I rađaju se neke nove zore.

Muzo moja!
Godine mi srebro kosom prosule,
Kao kad na snežne vrhove
Padnu magle jesenje.
A duh vodi moje tanano pero,
Što drhteći gubi se negde u daljini.

Muzo moja!
Sav se čudesima dajem, vodiš li me?
Ili se igraš, okrećeš od mene glavu,
Dok gledam zagonetne oči devojčice
I suze od smaragda

Muzo moja!
Budi se sveta duša i zaboravlja,
Da jutrom ona postaje pesnik,
Pa skitnica dan potroši,
Iz našeg života ili priviđenja.

Sa ruskog na srpski preveo Anđelko Zablaćanski

Tweet

Tagovi poezija agron sele

Povezane teme

Prestati biti žrtva sopstvene dobrote je mera mudrosti... Spisateljica Sofija Veljković iz Požarevca, svoju dugo sticanu mudrost, u zrelom dobu objedinila je u knigu neobičnog naziva “Lice kože”. Ova duhovn...

POEZIJA KAO IGRA INTELEKTA I KONSTRUKCIJSKOG UMEĆA... (Milena Vukoje Stamenković, Svet u čaši, Albatros plus,  Beograd, 2016) Milena  Vukoje Stamenković je nezasluženo nedovoljno poznata u srpsk...

Rusija Marinković: U književnosti je zavladala monotonija... Rusija Marinković rođena je 6. juna 1938. godine u Zebincu, opština Vladičin Han, od oca Cvetka i majke Rusande Milosavljević. Osnovno obrazovanje stekla...

Milica Jeftimijević Lilić: Čovek je traganje na zemaljskom putu... Milica Jeftimijević Lilić rođena je u Lovcu kod Banjske, na Kosovu i Metohiji. Magistar je filoloških nauka. Do nedavno bila je urednik u Radio televizij...

Poezija sećanja i žudnje za nedoživljenim... Poezija je odraz čovekovog suštastva i suštastva života uopšte. Reči su esencija našeg bića i najbliže nas određuju, iskazuju na&...