Muzo moja!

U kojoj lepoti sutona se kriješ?
U kakvom gaju snom mi rasteš?
Čijim pesmama šetaš dubokim usecima?
Kakvom me svetlošću obasjaš u mrkloj noći?

Muzo moja!
Stojim na litici tišine,
Sad razumem tišinu svemira,
Kraj mene davni zalasci sunca plove
I rađaju se neke nove zore.

Muzo moja!
Godine mi srebro kosom prosule,
Kao kad na snežne vrhove
Padnu magle jesenje.
A duh vodi moje tanano pero,
Što drhteći gubi se negde u daljini.

Muzo moja!
Sav se čudesima dajem, vodiš li me?
Ili se igraš, okrećeš od mene glavu,
Dok gledam zagonetne oči devojčice
I suze od smaragda

Muzo moja!
Budi se sveta duša i zaboravlja,
Da jutrom ona postaje pesnik,
Pa skitnica dan potroši,
Iz našeg života ili priviđenja.

Sa ruskog na srpski preveo Anđelko Zablaćanski

Tweet

Tagovi poezija agron sele

Povezane teme

Kroz nasleđe trajemo... U galeriji Gvarnerijus sutra će biti organizovan nesvakidašnji kulturni  događaj, predstavljanje autorke Evice Milenković Milić sa tri nove knjige p...

Poeziju pišem iz vrenja sopstvenog bića... Viktor Radun Teon (1965) je ovih dana, u Biblioteci  “Milutin Bojić „,  predstvio svoju novu zbirku pesma pod nazivom „Krv i ruža&ld...

Zaveru umišljenih genija može pobediti samo istinoljublje i častoljublje... Za profesorku srpskog jezika i književnosti, Veru Cvetanović iz Babušnice, nema tabu teme. Ona neguje otvoren odnos sa svojim đacima u kojem nema mesta s...

Poezija sećanja i žudnje za nedoživljenim... Poezija je odraz čovekovog suštastva i suštastva života uopšte. Reči su esencija našeg bića i najbliže nas određuju, iskazuju na&...

POEZIJA KAO IGRA INTELEKTA I KONSTRUKCIJSKOG UMEĆA... (Milena Vukoje Stamenković, Svet u čaši, Albatros plus,  Beograd, 2016) Milena  Vukoje Stamenković je nezasluženo nedovoljno poznata u srpsk...