U galeriji Gvarnerijus sutra će biti organizovan nesvakidašnji kulturni  događaj, predstavljanje autorke Evice Milenković Milić sa tri nove knjige pesma kojima se iskazuje njen osobeni senziblitet i spremnost da na književnu scenu stupi krupnim koracima.

Bio je to povod da izbliza osmortimo tu njenu spremnost.

Predstoji Vam veliki događaj,  promovisanje tri knjige. Malo neobično, zar ne?

Tako je, tri zbirke u jednoj noći... Slučajno... Ili... Namerno. Eh... Neko bi rekao, ništa u životu nije slučajno... I nije. Uvek se setim pesme Desanke Maksimović ,  „Sreća je lepa samo dok se čeka...“I jeste lepa... Prva zbirka poezije „Znamenje o maslačcima“ se stvarala tri decenije... pesme su nastajale od sedme do moje 37-me godine, izabrane, mahom nagrađivane davnih dana... i čekale… Mnogo ili malo. Dovoljno rekla bih... Onda su se zavese spustile... To je bio najteži period...Kada ne možete da pišete... A  onda, opet su se zavese podigle... I nastala je zbirka „Jesam li ti rekla?“ I to u jednoj noći... Ono što je bar meni posebno jeste zbirka poezije „Taca Duša“ gde je inspiracija pesmi bio crtež, a inspiracija majci njeno dete. Ima li išta lepše?! Nema... I tako često sam se preispitivala kao mlada... „da li je ovo što pišem dobro?!“ No, stizale su nagrade, koje su mi govorile više od reči... a sada, u eri društvenih mreža i jednog novog načina komunikacije, stigla su pitanja: "Kada?" i eto iskoračih...

 
Poezija Vam je neobična i humanistički nastrojena! Mnogi misle da ovo vreme nije naklonjeno poeziji. Kakav je Vaš stav o tome?

Naš čuveni Miroslav Mika Antić je rekao:  „Najlepša poezija je trenutak kada nisi svestan pesme. I najlepši je život kada nisi svestan da živiš nego misliš da sanjaš“. A moja malenkost je jednom napisala sledeće... doduše davno, ali se sačuvalo:

"Nikada ne pitaj
zašto pišem pesmu...
Ona mi je reč koju tebi dajem
Možda sam i tvoja
Rečenica stara
Koja nije znala kako da te nađe...
Ima li u tebi samo jednog slova,
Kao što u meni ima onog tvoga
Onda smo mi duše
Koje svojom penom
Mirišu na ista, ona, čista mora."

Naime, poeziju shvatam kao "davanje" i raduje me sama pomisao da sam, možda, time nekog usrećila, bar malo... Ne pišem za "aplauze", nagrade koje sam svojevremeno dobijala bile su samo podstrek da nisam "zalutala". Mišljenja sam da nijedno vreme nije naklonjeno poeziji. To je njen usud. Ali zato je ona posebna - kao što reče naš Vladika Nikolaj Velimirović: "I tako ako staviš svoj život u stihove, bićeš bliže istini, bliže životu!“

Ljubav je jedna od  dominantnih tema u Vašoj poeziji i očigledno važan pokretački motiv. Kako biste definisali ljubav?

Za mene, Ljubav je kao vazduh u životu čoveka. Bez boje, mirisa i ukusa. Ali, bez nje nisi ŽIV.

Jedna od knjiga koje ćete promovisati namenjena je deci. Koliko je ona rezultat životnog iskustva a koliko izraz želje da se svoj deci pošalje važna životna pouka?

"Taca Duša" je zbirka pesama za decu. Pesme su nastale inspirisane crtežima moje kćerke. Sa sedam godina je imala  prvu samostalnu izložbu u Dečijem Kulturnom Centru i bila je najmlađi izlagač. Dok sam ja sa sedam godina napisala prvu pesmu. Eto, ima neka tajna veza između nas dve, osim što smo mama i ćerka. Inače, ta zbirka je posvećena mojoj ćerki, naravno i mojoj primarnoj porodici, ali i svim porodicama koje neguju prave vrednosti, koje su, nažalost, u današnjem vremenu potisnute - a to je poštovanje starijih, negovanje tradicije, ljubav prema bližnjem, ulaganje u obrazovanje i pospešivanje talenata.

Očekivanja od knjiga,  poezije, zivota?

Volela bih da jednog dana moji unučići čitaju te pesme i uspavljuju svoje unučiće...
Dakle, volela bih da traju, jer  kroz nasleđe trajemo i mi kao jedinke...

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi poezija evica milenkovic milic intervju

Povezane teme

Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"... Čovek je po prirodi tajanstveno, ali i radoznalo biće. Ukoliko se bavi svojim nepoznanicama, biva nagrađen novim uvidma i spoznajom mogućnosti za koje nije znao...

Poezija - ODVIJANJE SVITKA, Milica Jeftimijević Lilić... AZBUKIVJEDI... tako se odvija svitakjezika roda moga. Az svitak Gospodnji jesam,tama me odmotava.Što bliže kraju tečem,to se Počelu vraćam,poimam zak...

Ispovedanje kolektivne tragike... Srpska književnost obogaćena je novim  delom još  jednog letopisca  Mostara i hercegovačkog podneblja koje je u svom izvanrednom  pro...

Poeziju pišem iz vrenja sopstvenog bića... Viktor Radun Teon (1965) je ovih dana, u Biblioteci  “Milutin Bojić „,  predstvio svoju novu zbirku pesma pod nazivom „Krv i ruža&ld...

Dug put do zvezda... Davorka Mićić je profesor srpskohrvatskog - hrvatskosrpskog jezika, medicinska sestra i menadžer u zdravstvenoj oblasti. Ona je pesnikinja finog lirskog senz...