Umetnost je ta koja definiše, rekla je talentovana slikarka Milena Radić iz Novog Sada kad smo je pitali koja je njena definicija umetnost. I, zaista, to je istina.

Čovek je, u velikoj meri, vizuelni tip, zato ga, bez sumnje, osvaja likovna umetnost i platno, kao medij, preko kog umetnik nešto saopštava i vrši uticaj na njega.

Milena, naročito uspešno komunicira sa posmatračem njenih dela kroz prenošenje sopstvenog doživljaja ljudi i pojava, ne oduzimajući im autentičnost. Ona suptilno naglašava svoj utisak o stvarnosti, filozofski i poetično, kroz intezivan kolorit i upečatljivu energiju kojom pleni svaka njena slika.

Stiče se utisak da Vas intrigira proces nastajanja dela, odnosno, umetnosti. Platnu prustupate kao živom biću. Kakav je Vaš lični doživljaj tog čina?

Od same zamisli, preko skica, već u samom startu imam svest kako bi to delo trebalo da izgleda na kraju.
Kada se nadjem pred belinom platna, svesno krećem, potpomognuta skicom. Usput, prilikom samog rada, nailazim na sučeljavanja površina, tekstura, izražaja.

Pred sam kraj odbacujem uglavnom početnu ideju, jer kako rad napreduje i sama ideja postaje složenija, i time se menja. Tada počinjem da saradjujem sa slikom, formirajući atmosferu onako kako se i manifestuje na kraju. To je zapravo i najlepši deo stvaranja, čula zaneme, i sve što u tom momentu postoji jeste taj odnos sa slikom. Svaka slika je svet za sebe. Svako platno prozor ka tom svetu.

Često se kod Vas mogu videti autoportreti. Jel to način spoznavanja ili predstavljanja sebe?

I jedno i drugo. Prvi autoportret je nastao iz samog interesovanja kako ja to sebe vidim, dakle, samospoznaje. Izučavala sam svoj lik kao i momentalna stanja, kako svesti tako i duha. Počevši sa putovanjima, poželela sam da približim svoja osećanja i uticaj okoline na sopstveno biće. Kako samog prostora tako i drugih ljudi. Takođe sam u mnogim svojim portretima beležila neke momente koji se, katkad, jave svakom, kad se uspori puls osetimo povezanost sebe sa vazduhom i svim što nas okružuje. Posmatraču predstavljam trenutke svojih doživljaja, pokušavajući da kroz izražaj svog lika prenesem osećaj koji se tad javio. Težim da kroz autoportrete izrazim ono što mene intrigira, i na taj način komuniciram kroz delo sa samim posmatračem.

Žena je dominantni motiv sa izraženim crtama lica koje, možda, slikaju i njenu narav. Puno poetike u ekspresivnom izrazu. Šta poručujete?

Volela bih da svako pronađe deo sebe u mojim delima. U početku, kada me je privukao istok i ti prvi susreti sa gejšama kao sa modelima, jeste nešto što me je stimulisalo da izučavam i da se izražavam kroz ekspresiju izraza.

Iza beline lika, precizno iscrtanih savršenih proporcija jedne gejše, kriju se životi ispisani na likovima, koji se kao kroz maglu naziru kroz gomile pudera. Mene je upravo ta životnost i to šta je ispod šminke, te same esencije bića kojima one odišu, kao i oči koje pričaju svoju priču, tako suptilno, privuklo. A opet sam nastojala da ni u jednom momentu ne narušim i same maske koje nose. Kasnije sam to provukla i kroz ostale portrete. Posmatranje igre svetla i senke na liku kao i samog onog čime isijavaju te ličnosti, kreiram i prenosim jednu životnu priču, onu kojom želim da ta slika pleni.

Trenutno, moja želja je da prenesem na posmatrača samu tu komunikaciju sa delom. Većina modela sa slika izaziva ili suptilno privlači pažnju u želji za dijalogom, čak i diskusijom i sa onim što one jesu jasno, u više slojeva prikazano, čak na nekim direktno i otvoreno. A na samom posmatraču je da bira u kom pravcu će taj dijalog ići.

Koja je Vaša definicija umetnosti?

Od kad je čovecanstva, umetnost je ta koja prodire korz civilizaciju poput zlatnih niti, negde je oplemeni, negde, pak, ostane tiha. Toliko velikih umova je pokušavalo da je karakterizuje i formuliše... U ovom momentu, bila bih slobodnija da kažem da je umetnost ta koja definiše. Kako epohe, tako i dušu i um. A na nama je da pratimo tu nit i negujemo. Ona je tu da oplemeni, razneži, upozori, razbudi, da nas podseti koliko jesmo komplesna misaona bića, i stimuliše ka istraživanju i pronalaženju onog što nas čini ljudima, kako umom tako i duhom.

Šta Vas impresionira, nadahnjuje... a šta iritira? Da li su umetniku potrebni suprotstavljeni osećaji?

Kao sto je svetlu potrebna tama, da bi dobila na snazi, tako se i susretanjem sa širom paletom osećanja, i samo slikarstvo obogaćuje. Svoju inspiraciju pronalazim u bliskim mi ljudima, događajima u svetu, i na svoj način, nastojim suptilno, simoblistički da provučem korz likove na svojim delima samu srž tih zbivanja. Želju da ispricam priče ljudi koji me okružuju, da zabeležim svoje trenutne nadražaje I misli, pretapam u slike. Izražavajući ih potezom, mimikom sučeljavanjem kolorita a i ostalih likovnih elemenata, gledam da što vernije napravim zapise toga što se dešava oko i u meni.
Često se smatra da je umetniku potreban mir kada stvara, i sa tim se slažem, međutim, inspiracija i ono što ga nadahnjuje jeste ono što dolazi od okoline. Pored toga kako slikar vizuelno doživljava svet, on ga jednako provlači kroz svoje biće i manifestuje na platno. Mogla bih umetnost da uporedim sa drvetom koji sve životne sokove povlači iz svoje okoline. Kakva okolina - takvo drvo. Umetnost je ogledalo momentalnog stanja planete i čovečanstva.

GALERIJA – MILENA RADIĆ

Razgovor vodila Dragana Lilić

Tweet

Tagovi umetnos slikarstvo milena radic novi sad

Povezane teme

Poseta ambasadora SAD patrijarhu srpskom Irineju... Patrijarh srpski Irinej primio je ambasadora SAD Kajla Skota sa kojim je razgovarao o važnim temama za srpski narod u matici. Sagovornici su razgovarali i o ...

Moj život u službi poezije... Milica Lilić završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugoslovensku književnost i jezik, u Prištini, a magistirala je na Univerzitetu u Beogradu ...

Umetnost kao verni saputnik... Kada se radni vek okonča, pred čovekom se otvaraju novi oblici postojanja ili tavorenje u koje zapadaju mnogi izglobljeni iz višedecenijskog utabanog put...

Stopama Laze Lazarevića – spoj realizma i savremenog pisanja... Snežana Pisarić Milić objavila je dela - "Varljiva igra svetlosti" , "Nebeski ples", „Pisma iz Sombora” i “Saga o Lazarevićevom Vučku” i...

Ubici uprava nad grobovima žrtava?!... Vreme raspleta se bliži. Apsurd postaje stvarnost, vreme je prosvetljenja... Jedna po jedna, maska za maskom padaju u bunar kolektivnog otrežnjenja, usled lu...