Redovno pranje ruku, a posebno njihova dezinfekcija, nije bila uobičajena praksa. Ni u domaćinstvima, ali ni u bolnicama.

Teorija o higijeni ruku nastala je sredinom 19. veka kada je mađarski ginekolog Ignac Zemelvajs počeo je da radi na Odeljenju za porodilje bečke Opšte bolnice 1846. godine.

Nedugo nakon što je počeo da radi u ovoj bolnici uočio je veliku stopu smrtnosti porodilja na svom odeljenju. Čak 30 odsto pacijentkinja je umiralo nakon porođaja od porođajne groznice. Zemelvajs je napravio poređenje sa drugim odeljenjem koje su umesto lekara vodile babice i ustanovio da nešto nije u redu.
Ubrzo nakon što je započeo svoje prvo malo ali važno istraživanje, Zemelvajs je uvideo da postoji veza između higijene ruku i stope smrtnosti porodilja.

U naredne dve godine Zemelvajs je sproveo veliko istraživanje u kojem je medicinskom osoblju naredio da pre svih zahvata opere ruke i dezinfikuje ih rastvorom hlora.

U medicini je tada bila uobičajena praksa da se nad svim umrlim licima izvodi autopsija. Tada još uvek nije bilo poznato da su naše ruke, bez pranja, pune bakterija, pa između seciranja leša i porođaja lekari nisu dezinfikovali ruke. Zbog tog neznanja porodilje su obolevale i u velikoj meri umirale.

Nakon sporovođenja mera doktora Zemelvajsa, da se pre svake operacije u rastvoru hlora operu ruke i hirurški instrumenti koji koriste, smrtnost porodilja se automatski smanjila sa 12,3 na 1 odsto. Ovo saznanje o higijeni ruku je bilo revolucionarno.

Međutim, zbog ovog otkrića, istraživač je naišao na bes i negodovanje starijih kolega. Bilo je i onih koji su ga podržali, ali mnogi su pokušavali da ga na sve načine diskredituju. Mladi ginekolog je implicitno doveo u pitanje ustaljenu praksu bečkih lekara koji su poticali mahom iz viših društvenih slojeva.
Pojedini lekari nisu mogli da shvate da pored toga što leče pacijente istovremeno mogu da im naude. Mnogi nisu želeli niti smeli da priznaju tačnost Zemelvajsovog otkrića, jer bi to značilo da su odgovorni za smrt mnogih pacijentkinja. Izbijale su žučne rasprave koje su završavale time da su mu lekari govorili da umišlja i fantazira.

Zemelvajsu, na nagovor njegovih protivnika, nije produžen ugovor 1849. godine u bečkoj Opštoj bolnici i on se vratio u Peštu. Tamo je nastavio sa radom, dopisivao se sa kolegama iz Hajdelberga i Kila i objavljivao stručne radove o infekcijama koje se javljaju ukoliko nema redovnog pranja i nužne dezinfekcije ruku. Nikada nije preboleo što je Beč odbacio njegove tvrdnje.

Nedovoljno priznat i iscrpljen od neprekidnih borbi sa svojim protivnicima, smešten je u psihijatrijsku bolnicu Debling pored Beča gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Ime "Zemelvajs" nije ušlo samo u sve istorijske i medicinske udžbenike već i u rečnike mnogih jezika.

Postoji izraz "Zemelvajs refleks" koji opisuje momentalno odbacivanje nekog novog naučnog saznanja odnosno informacije u korist ustaljene prakse bez prethodne provere ili razmišljanja o njoj. Zemelvajs i danas važi za "Oca pranja ruku" i "Spasitelja majki".

Izvor: The Conversation

Tweet

Povezane teme

Nova sezona gripa i prehlada i stare greške... Kao što znate, u sezoni smo gripa i prehlada. Svake sezone isto pitanje i iste greške. GRIP NE LECČMO ANTIBIOTICIMA. Dakle, antibiotici ne poma...

Detoks smuti za doručak pun antioksidanasa... Borovnica je prijatelj organizma  zbog svih antioksidansa i vlakana koje sadrže. Ako joj  dodamo i maline i kupine, što sve zajedno možemo k...

Gorana Živanov - Stare metode isceljivanja u novom dobu... Moderno društvo je dugo godina odbacivalo prirodne načine lečenja, oslanjajući se samo na zvaničnu medicinu, međutim, stare metode isceljivanja su, napro...

Čistač jetre od dva zdrava sastojka... Jetru, najveću žlezdu u telu, najviše znamo po tome što iz organizma uklanja štetne materije, ali njena uloga je još veća.   ...

Hleb, peciva i "zdrava" hrana - pola deklaracija neispravno... Ispravnu deklaraciju u supermarketima Srbije ima 68 odsto prehrambenih proizvoda, dok ostatak od 32 odsto i dalje ima neki nedostatak, pokazalo je istraživanje ...