20. November 2019

Mr sci dr med Dejan V. Pavlović Mr sci dr med Dejan V. Pavlović Laparoskopija u ginekologiji

Komforno operativno lečenje je moguće

Komforno operativno lečenje se sprovodi endoskopskom metodom i značajno olakšava oporavak pacijenta u odnosu na otvorene operacije. Na ovu temu za Balkan In je govorio dr Dejan V. Pavlović iz Ginekološko - akušerske klinike Narodni front.

 

 

Šta je laparoskopija i u kojim slučajevima se ona primenjuje u ginekologiji?

Laparoskopija je endoskopska hirurška metoda (endo - unutra; skopija- gledati), kojom posebnim hirurškim, odnosno, endoskopskim instrumentima ulazimo u abdominalnu šupljinu u slučaju ginekološke patologije i direktno vizuelizujemo prostor i eventualne patološke procese. Nakon dijagnostikovanja patologije, pristupamo hirurškom (endoskopskom) tretmanu. Rez na koži je oko 1 cm (max.) i to je jedino što se spolja vidi, a rezultat operativnog tretmana je potpuno adekvatan, tj. ne gubi se, ni najmanje, na kvalitetu.

Koji su razlozi za dijagnostičku laparoskopiju?
LaparoskopijaIndikacije za dijagnostičku laparoskopiju su i glavna prednost same metode, naime, kod stanja kod kojih nam nije najjasnije šta je razlog i supstrat pretpostavljenog patološkog procesa u abdomenu, dijagnostička laparoskopija je zlatni standard u ginekologiji.
Indikacije: sterilitet, bolovi u abdomenu nejasne etiologije, slobodna tečnost u abdomenu, suspektna vanmaterična trudnoća, appendicitis (upala slepog creva)...etc.


Postoje li u kliničkoj praksi stanja u kojima se laparoskopija ne može uraditi?
Naravno da svaka metoda ima svoje limite. Laparoskopija se ne može uraditi (apriori), a da se i ne pokuša, samo u slučajevima kontraindikacija sa anesteziloške, internističke, strane a otežava uspešnost metode činjenica da je kod pacijentkinje do sada, bilo više operacija, ali apsolutno ne isključuje mogućnost laparoskopije.

Koje su prednosti laparoskopske hirurgije nad otvorenom?
Prednosti su manja operativna trauma, značajno lakši i brži postoperativni oporavak… Tokom operacije je bolja vizuelizacija jer je kamera na svega nekoliko milimetara od preparata.

Da li se kod laparoskopije poštuje princip klasičnog hirurškog protokola, odnosno, pripreme pacijenta i šta on podrazumeva?

Nema posebne razlike u pripremi pacijentkinje za laparoskopiju između klasične hirurgije i ove metode. Priprema se sastoji u toaleti prednjeg trbušnog zida, po mogućstvu pripremi digestivnog trakta, što podrazumeva preoperativno korišćenje nekog laksativnog sredsva, pregled interniste itd...

Kakva je tehnika rada, šta je neophodno za izvođenje laparoskopije? Čime, u tom smislu, a i kad je kadar u pitanju, raspolažemo u odnosu na naprednije zemlje?

Od "tehnike" koja je neophodna za laparoksopiju, potreban je stub za laparoskopiju koji u sebi sadrži izvor gasa, kameru, odnosno, optiku, izvor svetla za kameru, priključke za instrumente - bipolarna struja, ultrazvučni nož. Što se tiče kadra, potpuno smo “up to date” sa svetom, ali, nažalost, endoskopija nije u Srbiji standardna procedura, kad to kažem, mislim na regionalne centre i to je nešto što nam ,zaista, nedostaje.


Koja je uloga ugljen dioksida kod ovakvih procedura?

Uloga CO2 u laparoskopijama je da se stvori pneumoperitoneum, ubacivanjem gasa kroz Veres-ovu iglu, da bi se stvorio efekat "kupole" i omogućio prostor za rad. Ubacivanjem CO2 se stvara pritisak u abdomen, uobičajeno oko 14 KPA, moguće je do 20 KPA, da bi se podigao prednji trbušni zid. Za jednu laparoskopiju koja traje oko sat vremena se "potroši"oko 300l CO2.

Da li su kod ovakvog operativnog lečenja rizici od komplikacija manji u odnosu na klasičnu hirurgiju?

Rizici su kod laparoskopskih operacija drugačiji, u odnosu na klasičnu operaciju, a sastoje se od same tehnike izvodjenja. Veres-ova igla se, praktično, uvodi u abdomen "na slepo", da bi se ubacio gas. Postoji određena opasnost, zaista krajnje minimalna, od rupture unutrašnjih organa, kao i povećana opasnost od povrede intraabdominalnih organa i krvnh sudova. Medjutim, pažljivim radom i iskustvom vodjen operator može svesti rizike u domen teorije.

Razgovor vodila Dragana Lilić

Povezane teme

Međunarodni susreti pisaca u Beogradu... Uz "Dobrodošlicu Beograda piscima sveta" u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda danas su svečano otvoreni 53. Beogradski međunarodni susreti pis...

Da li sam dobra majka?... Možda će vam zvučati nevjerovatno, ali ja se nikada nisam pitala “Da li sam dobra majka?” Prvo, znam koliko volim svoju djecu, a što je kr...

Neumorni kulturni aktivista... Miodrag Mića Jakšić je jedan od najprodornijih srpskih umetnika, koji zajedno sa svojim roditeljima i bratom organizuje umetničke kolonije u svojoj kući ...

Kroz nasleđe trajemo... U galeriji Gvarnerijus sutra će biti organizovan nesvakidašnji kulturni  događaj, predstavljanje autorke Evice Milenković Milić sa tri nove knjige p...

Surčin nekad... Sa svojom prostranom terasom koja je pružala nesmetan pogled na glavnu poletno sletnu stazu, Surčinski aerodrom je bio jedinstven u Evropi tog vremena. Simbo...

maj 24 2018

Imam problem, blago meni!

Često se desi da je problem i neuspeh korisniji od uspeha.
jul 18 2017

Poezija: PLOVIDBA - Slobodan Rakitić

Galija naša gde će stati, sred kakva tajna pristaništa, zar ne očekuje nas nigde ništa…
oktobar 30 2016

Kako nastaje bolest?

Kada dođe do nakupljanja toksičnih materija u telu, koje uglavnom unosimo preko hrane, telo će…

Balkan Life News

Photo By Balkan IN

photo3.jpg
Balkan IN

Kulturno informativni portal Balkan In.

Hram Svetog Save, Kripta

BABIĆ: Izgleda da je staromodno i zazorno pokazati pozitivno mišljenje prema svojoj zemlji

Milun Mića Babić, uspešan privrednik, književnik, otac, divan deda… Čovek za primer jednom rečju, neko ko unosi mir i ko nastoji da svet učini boljim.

Mesto za vašu reklamu

Balkan IN Magazin

Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.
Kulturno informativni portal Balkan In obuhvata segmente - politika, vesti, kultura, umetnost, nauka, medicina, sport, zdravlje i priroda, autromobilizam, moda, putovanja.

Prijatelji

Sve o Labradorima

 DR MARKO JOVAŠEVIĆ – MENTALNO I FIZIČKO ZDRAVLJE

Foto

Janko Tipsarević