„Jezik je ili oruđe za časno tumačenje realnosti ili alat za njeno nečasno prikrivanje.“ – B. Pekić

    
Dogmatizam i banalni nadrealizam. Iluzionistički realizam.
Vulgarni materijalizam, etička prostitucija i konformizam.
Kukavičluk, maligni narcizam, prodaja intime i egzibicionizam.
Ekonomsko – propagandni fašizam. Tehnološki erotizam.
Kadriranje i hipnoza. Kognitivna i afektivna manipulacija. Lažni humanizam, bez renesanse.
Mondijalizam i interesni patriotizam.
Ateizam i klerikalizam. Dijalektika moralnog opsenartsva.
Masovna kultura kao kanonski aksiom progresa. Sve ostalo je jeres.
Idolopoklonsko stvaralaštvo, suštinski neslobodno. Pagansko.
Arivizam i servilnost. Šovinizam i populizam.
Samoporicanje i samoobmana. Proskribovana samoodbrana.
Dominacija karikatura. Estetske devijacije.
Zabava uz lake note, prostakluk duha.
Odsustvo empatije, otudjenje i mržnja.
Ksenofobija i mizoginija. Večite individue bez ličnosti.
Hedonizam kao kategorički imperativ.
Konzumerizam kao jedina metafizička potreba.
Palanački i ropski mentaitet. Malogradjanski duh velegrada.
Snobizam i diletantizam provincijske svesti.
Zakatančeni muzeji i ponižena pozorišta.
Splavarske daske, jedine koje život znače.
Nekulturni kulturni radnici. Funkcionalna nepismenost.
Samo zvona i praporci, kako reče Dositej.
Rejting i advertajzing, plasiranje magle.
Vašar prostačke taštine i ordinarnog političkog nemorala.
Beskarjna mogućnost paradoksalne kombinatorike.
Bez Platonovog principa.I Gavrilovog.Sad Sloboda ima cenu.
Politizacija emocija.Odvratna militantnost bednika.
Bez čojstva i junaštva. Nema heroja.
Vlast radi vlasti, patologija strasti. Poklonici moći.
Arhipoltronska retorika, preletači i prevrtači.
Sila kao hrabrost, sindrom malih mošnica i neostvarenih vagina.
Kompleksi. Inferiornost. Infantilnost i impotencija.
Frustracija i depresija, frigidnost.
Virtuelna prijateljstva i ljubavi. Dekorativni osmesi.
Samoreklamiranje, bildovanje ega, pornografija.
Kapitalizam i neovarvarizam.
Slobodna trgovina kao demokratija.
Bestidonst kao tačka dna.
Sve je na prodaju. Bedno. Skotski.
Vreme bez velike poezije. Nevreme.

Mladokosovac,                                                                                            

Miloš Denda

Tweet

Tagovi markiranje vreme pojave duh analitika mladokosovac milos denda

Povezane teme

Prestati biti žrtva sopstvene dobrote je mera mudrosti... Spisateljica Sofija Veljković iz Požarevca, svoju dugo sticanu mudrost, u zrelom dobu objedinila je u knigu neobičnog naziva “Lice kože”. Ova duhovn...

Poezija gleda direktno u oči... Među novinarima je znatan broj književnih stvaralaca, naročito pesnika. Jedan od njih je i pesnikinja i prozni pisac Branka Selaković Milošević, književn...

Živeti svoju svrhu... Postoji urbana legenda koja kaže da negde tamo postoji zemlja u kojoj svi žive svoju svrhu i u kojoj su svi srećni. Ukoliko želite da posetite tu zemlju, na ...

Dnevna doza NADAhnuća... Blagdani. Bez obzira o kojem se radi, uvijek pozivaju na isto - Obitelj. Dugo sam razmišljala da li je Kreacija pravedna, jer nemamo svi isto djetinjs...

Istinski trenuci bivanja - Sofija Veljković Nikolić (Lice kože)... "Posmatraj svetlost i razmatraj njenu lepotu. Trepni očima i gledaj je. Ono što vidiš, nije bilo na početku, a ono što je bilo - nije vi&sc...