„Jezik je ili oruđe za časno tumačenje realnosti ili alat za njeno nečasno prikrivanje.“ – B. Pekić

    
Dogmatizam i banalni nadrealizam. Iluzionistički realizam.
Vulgarni materijalizam, etička prostitucija i konformizam.
Kukavičluk, maligni narcizam, prodaja intime i egzibicionizam.
Ekonomsko – propagandni fašizam. Tehnološki erotizam.
Kadriranje i hipnoza. Kognitivna i afektivna manipulacija. Lažni humanizam, bez renesanse.
Mondijalizam i interesni patriotizam.
Ateizam i klerikalizam. Dijalektika moralnog opsenartsva.
Masovna kultura kao kanonski aksiom progresa. Sve ostalo je jeres.
Idolopoklonsko stvaralaštvo, suštinski neslobodno. Pagansko.
Arivizam i servilnost. Šovinizam i populizam.
Samoporicanje i samoobmana. Proskribovana samoodbrana.
Dominacija karikatura. Estetske devijacije.
Zabava uz lake note, prostakluk duha.
Odsustvo empatije, otudjenje i mržnja.
Ksenofobija i mizoginija. Večite individue bez ličnosti.
Hedonizam kao kategorički imperativ.
Konzumerizam kao jedina metafizička potreba.
Palanački i ropski mentaitet. Malogradjanski duh velegrada.
Snobizam i diletantizam provincijske svesti.
Zakatančeni muzeji i ponižena pozorišta.
Splavarske daske, jedine koje život znače.
Nekulturni kulturni radnici. Funkcionalna nepismenost.
Samo zvona i praporci, kako reče Dositej.
Rejting i advertajzing, plasiranje magle.
Vašar prostačke taštine i ordinarnog političkog nemorala.
Beskarjna mogućnost paradoksalne kombinatorike.
Bez Platonovog principa.I Gavrilovog.Sad Sloboda ima cenu.
Politizacija emocija.Odvratna militantnost bednika.
Bez čojstva i junaštva. Nema heroja.
Vlast radi vlasti, patologija strasti. Poklonici moći.
Arhipoltronska retorika, preletači i prevrtači.
Sila kao hrabrost, sindrom malih mošnica i neostvarenih vagina.
Kompleksi. Inferiornost. Infantilnost i impotencija.
Frustracija i depresija, frigidnost.
Virtuelna prijateljstva i ljubavi. Dekorativni osmesi.
Samoreklamiranje, bildovanje ega, pornografija.
Kapitalizam i neovarvarizam.
Slobodna trgovina kao demokratija.
Bestidonst kao tačka dna.
Sve je na prodaju. Bedno. Skotski.
Vreme bez velike poezije. Nevreme.

Mladokosovac,                                                                                            

Miloš Denda

Tweet

Tagovi markiranje vreme pojave duh analitika mladokosovac milos denda

Povezane teme

Prizrensko bilo života koje se obnavlja... Mali esej povodom knjige „Vraćam se“, Nade Hadži – Perić, posvećene Prizrenu Stvaralačke energije često izviru iz onoga što je čovek...

Prestati biti žrtva sopstvene dobrote je mera mudrosti... Spisateljica Sofija Veljković iz Požarevca, svoju dugo sticanu mudrost, u zrelom dobu objedinila je u knigu neobičnog naziva “Lice kože”. Ova duhovn...

Ljubav se ne prodaje, sreća se ne kupuje... Gordana Suvajac je ličnost razigranog duha i bogate mašte. U toku gimnazije i na studijama se bavila izučavanjem proze, poezije, filozofije: grčke, nemač...

Svedočanstvo o vremenu i ljudima nestalog grada... „Nema lepšeg, blagotvornijeg i opojnijeg mirisa od mirisa prve prolećne kosovske trave. Opija, zanosi, vraća u prošlost, budi snove, ma&scar...

Kako nagle promene vremena utiču na obolele od astme?... Veliki broj osoba koje boluju od astme primećuju pogoršanje simptoma pri promeni vremenskih uslova.   Ukoliko ste primetili da se vaši si...