Marko Milačić je rođen 22. maja 1985. godine u Podgorici. Završio je Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo. Specijalizirao na istom odseku. Magistrant Međunarodnih odnosa Fakulteta političkih nauka.

Povremeno piše za više domaćih i stranih listova. Komentator je dnevnika "Vijesti." Stalni  je saradnik regionalnog političkog magazina "Nedeljnik".

Osnivač, član Upravnog odbora i donedavni izvršni direktor Pokreta za neutralnost Crne Gore, organizacije koju je početkom 2014. godine pokrenula grupa mlađih intelektualaca. Jedan je i od organizatora celodnevnog performansa Marša protiv mafije i učesnik brojinih protesta i drugih vidova građanske neposlušnosti.

Naslov ovog teksta, glavna je odrednica čoveka o kome pišem, a pisaću o Marku Milačiću; novinaru, aktivisti i jednom od lidera pokreta Otpor beznađu, koji svojim delovanjem i radom najbolje formuliše naslov teksta koji mu je posvećen. On u najboljem svetlu predstavlja ljude svoje profesije i postavlja granicu između novinara i onih koji samo veruju da su isto, a zapravo, samo su predstavnici režimskog medijskog brloga i ološa najniže vrste.

Njemu je samosvojnost kategorički imperativ, a to je definicija i opšti zakon svakog mislećeg i slobodnog bića. Profesionalna etičnost i zavidna erudicija, kristalno je jasna u svemu što napiše i objavi, gde je permanentno traganje za Istinom i služenje istoj, što je, inače, i okosnica novinarskog poziva; govori o tome da, Marko Milačić poseduje visok stepen lične Odgovornosti, a Odgovornost je najznačajnija odlika civilizovanog i zrelog bića, kao što je Sloboda najviši ideal. To je aksiom.

Tri generacije Milačića

Nisam previše zalazio u to da li je Marko na levoj ili desnoj strani, i meni su te podele malo zastarele, pa i smešne, ali sad neću obrazlagati zašto tako mislim, a on, možda i nema svoju ideologiju, ali ima kičmu, to je sigurno. Njegova retorika je borbena, smislena, dobro potkrepljena argumentima, ali, to retorsko umeće lišeno je demagogije, opsenarstva i otrcanih fraza. On vam nužno ne nameće svoje mišljenje, ali ga hrabro iznosi, pokušava da probudi mlade ljude koji žele da misle svojom glavom, nudi im širi pogled na stvari i ostavlja prostor da zaključke donose sami.
Marko Milačić nas poziva da mu se priključimo, da se za svoja prava izborimo sami, potrebna mu je pomoć, ali on i bez nje izvršava svoju dužnost, profesionlno i kao građanin, a da li je mi izvršavamo? Nisam siguran, prvo u svoje ime govorim, ali, verujem, vreme je da počnemo. Suprotstaviti se zlu, ma kolika sila da stoji pred nama, naša je moralna obaveza, ako sebe smatramo slobodnim ljudima.

Poštovanje različitosti, gušenje mržnje, očuvanje porodice kao temelja svakog zdravog i progresivnog društva, izgradnja građanskog, prosvećenog društva zasnovanog na meritokratiji, koje ima svoje demokratske i nezavisne institucije, znači put, put koji sigurno vodi do društva trajno očišćenog od kakistokratije, kako rečnik kaže - vladavine najgorih. Nazadnost čitavog regiona je evidentna, u prilog tome govori da nam je ponovo potrebna borba za elementarne slobode, prava na slobodu govora i štmpe, jednakost pred zakonom i pravo na samoopredeljenje, na istinsku državnu nezavisnost,  pravo na referendum, koje nam se sve češće oduzima, a gde bismo se kolektivno potvrđivali, kao nacija, i ostavljali krunski dokaz istoriji i potomstvu o tome da li smo nekada bili, ili smo i sada, deo naprednog čovečanstva.

Sva ova načela brani Marko Milačić, a od posebne je važnosti što zastupa tezu o vojnoj neutralnosti svoje zemlje , i ja,  isto želim za svoju. Nikad u NATO! Tačka. Ulazak u NATO nas  samoponištava, tako bi postali deo ratne mašinerije koja za interese velikih, sluganski učestvuje u gnusnom unesrećivanju malih i nezavisnih naroda, tako urušavamo međunarodno pravo, tu veliku tekovinu i vrednost Evrope; a to se kosi sa etikom i moralom, i budite sigurni, pristanemo li ćutke i mirno da nas uvuku u tako nešto, postajemo bezlične individue osuđene na istorijsku sramotu, pa izvolite, svako po svojoj savesti.

Marko Milačić shvata težinu lovćenskog pogleda, gde je kanonski utemeljen slobodarski duh, razume zašto na Cetinju mora da se vijori Krstaš, i zato me ne čudi što ga podržava sve veći broj ljudi i dokle god bude veran ovim vrednostima i principima, podrška neće izostati, a da je čovek od principa više puta je dokazao, njegoševski dosledno. Veliki Borislav Pekić, u jednom svom romanu pisao je o ljudima koji imaju svoj Element, u tom slučaju, Markov bi, siguran sam, bio vatra.

Autor Miloš Denda

Tweet

Tagovi marko milacic novinar crna gora neutralnost etika milos denda

Povezane teme

Razlozi zbog kojih vam opada kosa... Ako i vas muči kosa koja opada bez obzira na svu negu, smenu godišnjih doba i ostale moguće razloge poput genetike ili starenja, verovatno će vas iznenad...

Morati znači – imati svoju podršku... Ilija Lakušić, pesnik i romanopisac,radio je kao dopisnik jugoslovenskog dnevnog lista „Borba” za Crnu Goru,  bio je urednik Kulturne ru...

Proizvodnja volje... Fizička aktivnost, optimalna, stručno dozirana i vođena, kao i pravilna ishrana, označavaju osnovu i glavne preduslove za zdrav život, posebno u današnje...

U susret koncertu Milice Milisavljević Dugalić na Kolarcu... Dugo očekivani solistički koncert  poznate interpretatorke etno muzike Balkana Milice Milisavljević Dugalić pod nazivom "Filigrani s juga" održaće se 24.09...

Moj život u službi poezije... Milica Lilić završila je Filozofski fakultet, Odsek za jugoslovensku književnost i jezik, u Prištini, a magistirala je na Univerzitetu u Beogradu ...