Dvadesetog januara, pre 27 godina, u Azerbejdžanu su se odigrali tragični događaji koji su postali prekretnica u istoriji ove, za Srbiju, prijateljske zemlje.

Dana 20. januara 1990. godine, bez usaglašavanja sa rukovodstvom tada još uvek sovjetskog Azerbejdžana, to jest, u suprotnosti sa sovjetskim zakonodavstvom, na osnovu odluke Mihaila Gorbačova, u ovu zemlju uvedena je vojska SSSR koja je brojala više od 40 hiljada ljudi sa ciljem gušenja protesta civilnog stanovništva i samim tim spasavanja vlasti komunističke partije Azerbejdžan.

Činjenica je da su od 1980 – ih godina oružane jermenske bande koje su operisale u nagornokarabaškoj oblasti Azerbejdžana uz prećutni pristanak centralnih organa vlasti SSSR napadale nezaštićeno azerbejdžansko civilno stanovništvo sa ciljem njihovog potiskivanja iz regiona i pripajanje ove istorijske teritorije azerbejdžanske SSR jermenskoj SSR. Do tada je, praktično, već bio završen nasilni progon 250 000 Azerbejdžanaca sa teritorije jermenske SSR.

Na sve te radnje rukovodstvo SSSR nije reagovalo ozbiljno i pozvalo je azerbejdžansku vlast na "mir i razumevanje".
Prirodno je da je takva politika izazvala opštenarodno nezadovoljstvo u Azerbejdžanu i Azerbejdžanci su izašli na proteste protiv politike rukovodstva Sovjetskog Saveza radi zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta Azerbejdžana.

U toku gušenja mirnog protesta stanovništva, 20. januara 1990. godine, sovjetske oružane formacije ubile su ukupno 131 osobu, ranile oko 800 ljudi, a nezakonito uhapsile 841 osobu. Vojnici su razorili i spalili 200 kuća i stanova, 80 automobila, uključujući i vozila hitne pomoći, uništena je državna i lična imovina.
Među ubijenima u Bakuu i drugim gradovima Republike nisu bili samo Azerbejdžanci, već  Rusi, Tatari, Jevreji, zaposleni u policiji i hitnoj pomoći, žene, starci i deca.
Vojnom operacijom rukovodili su ministar odbrane SSSR Dmitrij Jazov i ministar unutrašnjih poslova SSSR Vladimir Bakatin.

Bez obzira na to što se o događajima koji su se odigrali u drugim regionima SSSR, uključujući i one 1989. godine u Tbilisiju, 1991. u Rigi i Viljnusu, raspravljalo na nivou sovjetskog rukovodstva iako oni nisu bili toliko veliki i krvavi, tragedija u Azerbejdžanu svesno se izvrtala ili je bivala osuđena na zaborav. I, uopšte, zvanični predstavnici nekih zapadnih zemalja davali su izjave u kojima se situacija u Azerbejdžanu razmatrala kao unutrašnja stvar SSSR.
Dan posle krvave tragedije 20. januara 1990. godine u Bakuu, nacionalni lider azerbejdžanskog naroda Hejdar Alijev, koji je 1987. godine isključen iz vlasti Sovjetskog Saveza zbog predrasuda prema njemu, dao je izjavu predstavništvu Azerbejdžana u Moskvi. Zatražio je kaznu za organizatore i izvršioce zločina počinjenog protiv azerbejdžanskog naroda. Nekoliko godina kasnije, posle povratka Hejdara Alijeva na vlast u Azerbejdžanu, na njegovu inicijativu je Parlament Azerbejdžana 1994. godine dao političko – pravnu ocenu tragičnih događaja od 20. januara.

Posle 20. januara 1990. godine, Azerbejdžanci su izgubili nadu da će centralna vlast u Sovjetskom Savezu sprečiti agresivni separatizam i podelu Azerbejdžana. Javni nastupi ljudi uoči januarskih događaja transformisali su se posle 20. januara u narodnooslobodilački pokret. Tragični događaji od 20. januara bili su jasan signal da je već, faktički, savezna država prestala da postoji i da nema više sovjetskih naroda. To je bio upravo onaj trenutak kada su građani azerbejdžanske SSR shvatili neophodnost da tvore svoju sudbinu i da grade državnu nezavisnost.

Dvedesetog januara svake godine, stanovnici već nezavisnog Azerbejdžana odlaze u Aleju počasnih građana, smeštenu u jednom od najlepših kutaka Bakua, da odaju počast svojim stradalim sinovima i kćerima. Ovde su, zajedno sa Azerbejdžancima sahranjeni i predstavnici drugih nacionalnosti i veroispovesti – Rusi, Jevreji, itd. Svi su oni junaci koji su te noći hrabro  pali za slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet otadžbine.

Dragana Lilić

Tweet

Tagovi azerbejdzan sssr ssr istorija hejdar alijev baku

Povezane teme

Znamenite žene Azerbejdžana i Srbije u fokusu Zarife Ali-zade... Zarifa Ali-zade, Azerbejdžanka koja je veći deo svog života provela u Beogradu, jedan je od autora knjige Znamenite žene Azerbejdžana / Srpske znamenite žene. D...

Azerbejdžan se priseća masovnih civilnih žrtava u gradu Hodžali... Zbog stradanja nevinih stanovnika grada Hodžali, u noći između 25. i 26. februara 1992. godine, Azerbejdžan je proglasio 26. februar datumom od velike državne v...

Hasanov: Sistemi međunarodnog prava i međunarodnih odnosa nazaduju... Rezolucija o takozvanom „genocidu nad Jermenima“ koju je usvojio Predstavnički dom SAD 28. oktobra 2019. godine ne uklapa se ni u kakve okvire sa po...

Proslava Dana Republike u Azerbejdžanu... Dvadeset osmog maja Republika Azerbejdžan proslavlja svoj nacionalni dan – Dan Republike. Pre tačno 102 godine na ovaj dan Nacionalni savet Azerbejdžan...

Hasanov: Nijedna država ne treba da prizna legalnom situaciju koja je nastala kao rezultat okupacije... Eldar Hasanov, ambasador Azerbejdžana - intervju U razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), ambasador Jermenije u Češkoj Ašot Ovakimjan, komenta...