Najčešći uzrok smrti u Srbiji su srčana oboljenja
Svetski dan srca obeležava se sutra, a u Srbiji svakoga dana 47 osoba doživi infarkt, a 15 ga ne preživi.
Bolesti srca i krvanih sudova uzrok su smrti svake druge osobe u našoj zemlji, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović - Batut", što nas svrstava u grupu zemalja sa visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti.
Predsednik udruženja kardiologa Srbije prof. Branko Beleslin pojašnjava da su mnogobrojni razlozi koji dovode do kardiovaskularnih bolesti: loše životne navike, pre svega pušenje, nezdrava ishrana i loša fizička aktivnost.
On kaže da Evropsko kardiološko društvo svake godine izdaje preporuke o primarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti, da ne bi došlo do infarskta srca i moždanog udara.
"Pušenje je apsolutno zabranjeno, a dokazano je da i pasivno pušenje povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti za 30 odsto. U ishranu treba uvesti omega 6 i omega 3 masne kiseline, a one se najviše nalaze u ribi. Ribu bi trebalo jesti najmanje dva puta nedeljno", rekao je Beleslin Tanjugu.
Fizičko vežbanje, nastavlja on, treba da bude u svim starosnim grupama, prilagođeno utreniranosti. Preporuka je da se vežba dva i po sata nedeljno, odnosno 30 minuta dnevno.
Preporuka Evropskog kardiološkog društva je da krvni pritisak bude ispod 140 sa 90, da vrednost šećera u krvi bude ispod sedam, a ukupni holesterol manji od pet milimola po litru.
Među kardiovaskularnim bolestima, prof. Beleslin kaže da je infark miokarda najzastupljeniji i da je u Srbiji poslednjih deset, petnaest godina vlada prava epidemija i da taj trend nije zaustavljen.
Dodaje da je za infarkt najvažnije na vreme obratiti se lekaru, da se što pre odpuši krvni sud, te su se do sada takvi pacijenti lečili trombolitičkim sredstvima, lekovima koji rastvaraju tromb.
"Danas se pacijenti sa infarktom miokarda zbrinjavaju u salama za kateterizaciju srca i rezultati su veoma dobri. U poslednjih 20 godina broj smrtnih slučajeva od infarkta je smanjen", rekao je Beleslin.
To se postiglo, kako kaže, razvijanjem mreže centara za kateterizaciju srca, tako da isti tretman dobiju pacijenti u većim gradiovima i u manjim sredinama u Srbiji, jer je vreme najvažnije za preživljavanje kod infarkta.
Za pacijente koji su preživeli infarkt, važno je da nastave sa rigoroznom prevencijom - odricanje loših životnih navika, adekvatna ishrana, regulisanje dijabetesa, krvnog pritiska, fizička aktivnost prilagođena stanju i godinama.
"Drugi važan segment za preveniranje novog infarkta su lekovi koji moraju da se uzimaju stalno. Dostupan je jedan broj lekova, ali nisu svi. Savremenih lekova ima na tržištu, ali nisu na pozitivnoj listi", naglašava Beleslin.
On pojašnjava da su ti savremeni lekovi "nešto moćniji u odnosu na postojeće", da dovode do smanjenja smrtnosti od budućih kardiovaskularnih događaja.
"To je situacija za koju smo sigurni da će se promeniti baš sve preko prevencije. Ona je dobar put da se uštede pare i da se uštede sredstva za inovativne lekove", zaključio je Beleslin.
Svetski dan srca obeležava se sutra pod sloganom "Znanje je moć- čuvaj svoje srce" u Mikser hausu od 13 sati.
Zainteresovani sugrađani imaće priliku da na više punktova od kardiologa, endokrinologa, neurologa, saznaju nešto više o značaju prevencije.
Izvor: Tanjug
srce Povezane teme
Najnovije od
- Natalija Parezanović: "Snovi su naš paralelni život"
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja borbu sa karcinomom grlića materice u Istočnoj Srbiji
- Ljubav je jedino znanje koje važi u svim situacijama i svim vremenima
- Dr Dejan V. Pavlović nastavlja izvođenje laparoskopskih operacija u Novom Pazaru
- Elvira Kujović: U slikarstvu nema kraja mogućnostima
